Прилички кисељак — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 3:
Проглашена је бањом [[1873.]] године указом [[Краљ Александар Обреновић|краља Александра]] који је често посећивао бању, и користио њену лековиту воду са извора. До [[80-е|80тих]] година [[20. век]]а функционисала је као бања. Од тада је запуштена и нефункционална.
 
Минерални извори ове бање су били познати још [[Илири]]ма и [[Стари Римљани|старим Римљанима]], али су за време [[Османско царство|османске]] власти били потпуно заборављени. Крајем [[19. век]]а ови извори су поново добили на значају. Званично је проглашена за бању 1873. године. Интензивије коришћење минералне воде почиње [[1970.]] године, са постављањем машине за флаширање. Прилички Кисељак је у периоду пре [[Други светски рат у Југославији|Другог светског рата]] бажио за угледну туристичку дестинацију у којој су мир проналазили представници грађанске елите из читаве државе. Комплекс се састоји од три грађевине: бивше управне зграде, ресторана са собама и депанданса.<ref>{{cite book|last=društvo|first=Srpsko geografsko|title=Glasnik Srpskog geografskog društva: Bulletin de la Société serbe de geographie|url=https://books.google.com/books?id=8GEtAAAAMAAJ&pg=PA81|year=1967|publisher=Srpsko geografsko društvo|pages=81–81}}</ref>
 
== Референце ==
{{reflist|30em}}
 
{{Бање у Србији}}