Просветитељство — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м ciscenje mrtvih referenci
Autobot (разговор | доприноси)
м harvardski nacin citiranja
Ред 353:
Већина дела просветитељства имало је тенденцију да наглашава шта интелектуалци мисле о томе како би образовање требало да буде, а не како је образовање било у време 17. и 18. века. Водећи теоретичари образовања, као Џон Лок у Енглеској и Жан Жак Русо у Швајцарској наглашавали су важност раног обликовања младих умова. У касном просветитељству повећала се потражња за универзалнијим приступом образовању, посебно након [[Америчка револуција|Америчке]] и [[Француска револуција|Француске револуције]].
 
Децу су у просветитељству учили да меморишу чињенице путем оралних и графичких метода утврђених током [[ренесанса|ренесансе]].<ref>{{Cite bookharvnb|last=Hotson| first = Howard| title = Commonplace Learning: Ramism and Its German Ramifications 1543-1630|year=2007| publisher = Oxford University Press| location = Oxford|pagespp=}}</ref> Доминантна образовна психологија од [[1750е|1750-их]] надаље, поготово у земљама Северне Европе била је [[асоцијационизам]], мисао да ум асоцира и дисоцира идеје путем рутине понављања. Осим што је уводио просветитељске идеологије слободе, самоодређења, и личне одговорности, нудио је и практичну теорију ума која је омогућавала учитељима да трансформишу облике културе штампе и рукописа у ефикасне графичке алате учења за нижу и средњу класу.<ref>{{cite journal|last=Eddy| first = Matthew Daniel| title = The Shape of Knowledge: Children and the Visual Culture of Literacy and Numeracy| journal = Science in Context|year=2013| volume = 26| url = https://www.academia.edu/1817033/The_Shape_of_Knowledge_Children_and_the_Visual_Culture_of_Literacy_and_Numeracy_Science_in_Context_26_2013_215-245| doi = 10.1017/s0269889713000045|pages=215-245}}</ref>
 
Многи водећи универзитети који су прихватили прогресивне принципе просветитељства смештени су у Северној Европи, најпознатији међу њима су универзитети у Лајдену, Гетингену, Халеу, Монпељеу, Упсали и Единбургу. Из ових универзитета, поготово оног единбуршког, произашли су професори чије су идеје имале значајан утицај на [[Тринаест колонија|Британске северноамеричке колоније]] и, касније, на [[САД|Америчку Републику]]. Међу природним наукама, единбуршки медицински стручњаци истицали су се у хемији, анатомији и фармакологији.<ref>{{Cite bookharvnb|last=Eddy| first = Matthew Daniel| title = The Language of Mineralogy: John Walker, Chemistry and the Edinburgh Medical School, 1750-1800|year=2008| publisher = Ashgate| location = Aldershot| url = https://www.academia.edu/1112014/The_Language_of_Mineralogy_John_Walker_Chemistry_and_the_Edinburgh_Medical_School_1750-1800_2008_|pagespp=}}</ref>
 
Међутим, универзитети и школе у Француској и већини Европе генерално су биле бастиони традиционализма и нису биле наклоњене просветитељству. Један већи изузетак у Француској био је медицински универзитет у Монпељеу.<ref>Elizabeth Williams, ''A Cultural History of Medical Vitalism in Enlightenment Montpellier'' (2003). pp. 50.</ref>
Ред 643:
 
== Литература ==
* {{Cite book|last=Eddy| first = Matthew Daniel| title = The Language of Mineralogy: John Walker, Chemistry and the Edinburgh Medical School, 1750-1800|year=2008| publisher = Ashgate| location = Aldershot| url = https://www.academia.edu/1112014/The_Language_of_Mineralogy_John_Walker_Chemistry_and_the_Edinburgh_Medical_School_1750-1800_2008_|pages=}}
{{refbegin|30em}}
* {{Cite book|ref=harv|last=HotsonEddy| first = HowardMatthew Daniel| title = CommonplaceThe LearningLanguage of Mineralogy: RamismJohn Walker, Chemistry and Itsthe GermanEdinburgh RamificationsMedical 1543School, 1750-16301800|year=20072008| publisher = OxfordAshgate| Universitylocation = PressAldershot| locationurl = Oxfordhttps://www.academia.edu/1112014/The_Language_of_Mineralogy_John_Walker_Chemistry_and_the_Edinburgh_Medical_School_1750-1800_2008_|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Hotson| first = Howard| title = Commonplace Learning: Ramism and Its German Ramifications 1543-1630|year=2007| publisher = Oxford University Press| location = Oxford|pages=}}
* {{cite book|ref=harv|last=Beard|first=David|last2=Gloag|first2=Kenneth|title=Musicology, The Key Concepts|location=New York|publisher=Routledge|year=2005}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Burkholder|first=J. Peter|last2=Grout|first2=Donald J.|last3=Palisca|first3=Claude V.|title=A History of Western Music|edition=7|location=New York|publisher=W.W. Norton & Company, Inc.|year=2006|pages=475}}