Унутрашња македонска револуционарна организација — разлика између измена

Циљ ВМРО-а је био [[Велика Бугарска]],<ref>Ulf Brunnbauer, [http://www.iis.unsa.ba/izdavacka_djelatnost/posebna_izdanja/mitovi/mitovi_brunnbauer.html DREVNA NACIONALNOST I VJEKOVNA BORBA ZA DRŽAVNOST: HISTORIOGRAFSKI MITOVI U REPUBLICI MAKEDONIJI (BJRM)], Zbornik radova "Historijski mitovi na Balkanu", Sarajevo, 2003: "Činjenicu da je jedna jaka struja u tom pokretu bila za to da se Makedonija ujedini sa Bugarskom, i prema tome smatrala da su slavenski pravovoslavni stanovnici Makedonije zapravo etnički Bugari, makedonski naučnici prosto su prenebregli."</ref> тиме што би се остварио званичан циљ организације, а то је политичка аутономија [[Македонија|македонске]] и [[Једренски вилајет|једренске]] области <ref>{{Cite web|url = http://www.arhivyu.gov.rs/active/sr-cyrillic/home/glavna_navigacija/izdanja/casopis_arhiv_v01/dosadasnji_brojevi/casopis_arhiv_godina_3_broj_3.html

|authorlink =

|pages =

Организација је основана [[5. новембар|5. новембра]] [[1893]]. у кући [[Бугари|бугарског]] библиотекара [[Иван Хаџи Николов|Ивана Хаџи Николова]] у [[Солун]]у, под називом ''Бугарски македоно-одрински револуционарни комитети'' (скраћено ''БМОРК'').{{sfn|Banac|1988|p=458}}{{sfn|Hodge|2008|p=441}}{{sfn|Poulton|2000|p=53}}<ref>Пандевски, Манол. "Националното прашанье во македонското ослободително движенье (1893-1903)". Скопје, Култура, 1974 г. pp. 71-76.</ref><ref>Ванчо Ѓорѓиев, "Петар Поп Арсов - прилог кон проучувањето на македонското националноослободително движење", Скопје, 1997 г. pp. 44.</ref><ref>Битоски, Крсте, сп. "Македонско Време", Скопје - март 1997 г. „...''Дилеми како се викала револуционерната организација при нејзиното формирање и дали познатиот, меѓутоа недатиран Устав кој Организацијата го нарекува „Бугарски македоно-одрински револуционерни комитети“ е прв, не постојат. Со определена задршка, се смета дека е тој прв Устав на Организацијата. Патем, тој не треба да се бара во Бугарија - го има и во нашата библиотека''..."</ref><ref>Акад. Иван Катарџиев, Кон спомените на И. Х. Николов... Скопје 1995. ...''Постоечките документи говорат дека таа била наречена „Бугарски македоно-одрински револуционерни комитети“. Оваа име Организацијата го добила на својот прв Конгрес одржан во летото (15. август 1894) во Ресен...'' pp. 8-9.</ref>{{sfn|Perry|1988|pp=40–41}}{{sfn|Rossos|2008|p=300}}{{sfn|Banac|1988|p=315}}<ref>Пандев, К. "Устави и правилници на ВМОРО преди Илинденско-Преображенското въстание", Исторически преглед, 1969, кн. I. pp. 68—80.</ref>{{sfn|Hodge|2007|p=442}}<ref>{{Cite bookharvnb|last=Crampton|first=R. J.| publisher = East European Monographs|year=1983|isbn = 978-0-88033-029-9|pagespp=236}}</ref>{{sfn|Poulton|2000|p=53}}{{sfn|Perry|1988|pp=40-41}}<ref>Fikret Adanir, Die Makedonische Frage: ihre entestehung und etwicklung bis 1908, Wiessbaden. 1979. pp. 112.</ref> Оснивачи су били [[Христо Татарчев]] (лекар), [[Дамјан Груев]] (учитељ), [[Петар Поп Арсов]] (учитељ), [[Иван Хаџи Николов]] (књижар), [[Андон Димитров]] (учитељ) и [[Христо Батаниџев]] (учитељ).{{чињеница|date=01. 2016. |pages=}}

Унутрашњи сукоби две струје су пратили организацију од њеног оснивања. ''Једну струју'' су чинили '''врховисти''' који су од [[1895]]. године били окупљени у оквиру организације [[Врховни македонско-једренски комитет|Врховни македоно-једренски комитет]] (ВМОК) и чија је делатност сматрана покушајем [[Кнежевина Бугарска|Бугарске]] да створи [[Велика Бугарска|Велику Бугарску]] асимилацијом становника [[Македонија|Македоније]]. ''Другу струју'' су чинили '''централисти''' чија је активност тумачена као аутономистичка. Бројним ликвидацијама припадника супарничке струје су не бирајући средства врховисти потиснули централисте и спроводили утицај [[Кнежевина Бугарска|бугарског двора]] на организацију и њене активности.<ref>{{Cite web|url = http://www.arhivyu.gov.rs/active/sr-cyrillic/home/glavna_navigacija/izdanja/casopis_arhiv_v01/dosadasnji_brojevi/casopis_arhiv_godina_3_broj_3.html

|authorlink =

|pages =

ВМРО је имала следеће карактеристике<ref name="arhivyu2002">{{Cite web|url = http://www.arhivyu.gov.rs/active/sr-cyrillic/home/glavna_navigacija/izdanja/casopis_arhiv_v01/dosadasnji_brojevi/casopis_arhiv_godina_3_broj_3.html

|authorlink =

|pages =

Током јуна и јула 1901. године се десила провала позната као [[Солунска афера]], која је обухватила 16 каза у [[Солунски вилајет|Солунском вијалету]] и веома велики број ухапшених, а највише у Ђевђелијској, Кукушкој и Тиквешкој [[Каза|кази]].<ref>Тодор Камчев, тиквешки војвода и револуционар, Петре Камчевски издавач Музеј-галерија Кавадарци, страна бр. 62, Кавадарци, године. {{page|year=2002|isbn = 978-9989-9562-4-9|pages=}}</ref> Сви ухапшени су били ослобођени пре истека казни на које су били осуђени, током тзв. [[Падарске реформе|Падарских реформи]] и неке од бројних амнестија у Османском царству.{{чињеница|date=01. 2016. }}

Да би оснажили утицај ВМРО који је после бројних провала био значајно уздрман, припадници ВМРО почињу акције усмерене против бројних локалних насилника, углавном арнаутских бандита. У селу Долно Бошава је ликвидиран Ибраим Будерник, а у селу Горниково Мустафа Алков који је често пљачкао становнике села Витачево. Највећи терет борбе са арнаутским бандама су изнели одреди ВМРО којима је командовао [[Крсто Николов]].<ref>Тодор Камчев, тиквешки војвода и револуционар, Петре Камчевски издавач Музеј-галерија Кавадарци, страна бр. 63, Кавадарци, године. {{page|year=2002|isbn = 978-9989-9562-4-9|pages=}}</ref>

[[Охридско-дебарски устанак]] је израз који се у одређеним историјским изворима употребљава као назив за масовни упад наоружаних [[Албанци|Албанаца]] и комита ВМРО са територије [[Кнежевина Албанија|Кнежевине Албаније]] на територију [[Краљевина Србија|Краљевине Србије]] започет [[11. септембар|11. септембра]] [[1913]]. године. Овај упад су подржали војска [[Аустроугарска војска на Балкану (1914—1918)|Аустроугарске]] и [[Краљевина Бугарска|Краљевине Бугарске]]<ref>{{Cite web|url = http://www.kosovo.net/sk/rastko-kosovo/istorija/knjiga_o_kosovu/bogdanovic-kosovo_3.html

|authorlink = Димитрије Богдановић

| work = |publisher =

|pages =

У областима Вардарске Македоније, београдска влада је после [[Балкански ратови|Балканских ратова]] спроводила доследну политику [[србизација|србизације]].<ref>[http://www.danas.rs/vesti/feljton/nepostojecem_narodu_nametnut_nepostojeci_jezik.24.html?news_id=146337 Nepostojećem narodu nametnut nepostojeći jezik], Приступљено 27. 4. 2013.</ref> У школама је спровођења систематска политика денационализовања и посрбљавања македонског становништа.<ref name="serbification">{{cite web|url = http://www.kroraina.com/knigi/en/ban/pww2.html#40

}}</ref> Београдска влада је наметала и лингвистичку политику србизације Вардарској Македонији]]<ref>{{cite web|url = http://www.kroraina.com/knigi/en/ban/pww2.html#60

}}</ref>, која је називана „[[Јужна Србија|Јужном Србијом]]“ (неслужбено) или „[[Вардарска бановина|Вардарском бановином]]“ (службено после [[1929]]. године). Говорни језик становника Македоније словенског порекла је сматран дијалектом [[српскохрватски језик|српско-хрватског језика]].<ref>Friedman, V. (1985) "The sociolinguistics of literary Macedonian" in ''International Journal of the Sociology of Language''. Vol. 52. pp. 31–57</ref> Притом, овај јужни дијалекат је потискиван образовањем, војском и другим средствима, а његова употреба је била кажњива.<ref>{{cite web|url = http://www.kroraina.com/knigi/en/ban/pww2.html#50

* {{Cite book|ref=harv|author = R. J. Crampton| publisher = East European Monographs|year=1983|isbn = 978-0-88033-029-9|pages=236}}

* {{Cite book|ref=harv|last=Poulton|first = Hugh| title = Who are the Macedonians?| url = http://books.google.com/books?id=ppbuavUZKEwC&pg=PA82|year=2000| publisher = C. Hurst & Co. Publishers|isbn = 978-1-85065-534-3|pages=82}}

* {{Cite book|ref=harv|last=Hodge|first = Carl Cavanagh| title = Encyclopedia of the age of imperialism, 1800-1914| publisher = Greenwood Publishing Group|year=2007|isbn = 978-0-313-33404-7|pages=442}}

* {{Cite book|ref=harv|last=Lampe|first = John R.| title = Yugoslavia as History: Twice There Was a Country| url = http://books.google.com/books?id=AZ1x7gvwx_8C&pg=PA156|year=2000| publisher = Cambridge University Press|isbn = 978-0-521-77401-7|pages=156}}

* {{Cite book|ref=harv|last=Poulton|first = Hugh| title = Who are the Macedonians?| url = http://books.google.com/books?id=ppbuavUZKEwC|year=2000| publisher = C. Hurst & Co. Publishers|isbn = 978-1-85065-534-3|pages=53}}

* {{Cite book|ref=harv|last=Hodge|first = Carl Cavanagh| title = 1800-1914. L - Z.| url = http://books.google.com/books?id=-hOkx7Gi4OoC&pg=PA441|year=2008| publisher = Greenwood Press|isbn = 978-0-313-33407-8|pages=441}}

* {{Cite book|ref=harv|last=Turnock|first = David| title = The Economy of East Central Europe, 1815-1989: Stages of Transformation in a Peripheral Region| url = http://books.google.com/books?id=K_0BiawR3M8C&pg=PA467|year=2004| publisher = Taylor & Francis|isbn = 978-0-203-48622-1|pages=467}}

* {{Cite book|ref=harv|last=Rossos|first = Andrew| title = Macedonia and the Macedonians: a history| publisher = Hoover Press|year=2008|isbn = 978-0-8179-4882-5|pages=300}}

* {{Cite book|ref=harv|last=Banac|first = Ivo|authorlink = Иво Банац| title = The National Question in Yugoslavia: Origins, History, Politics| url = http://books.google.com/books?id=KfqbujXqQBkC|year=1988| publisher = Cornell University Press|idisbn=ISBN 978-0-8014-9493-2}}