Винсент ван Гог — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м harvardski nacin citiranja
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 138:
| alt3 = A starless, moonless evening sky of middle blue with two large white clouds are above darker blue twisting hills in the distance. In the foreground is a grove of Olive trees, that extend horizontally across the whole painting, towards the bottom is a winding, twisting path that extends horizontally across the painting}}
 
Ван Гог је цртао и сликао са [[Акварел|воденим бојама]] док је био у школи — мада је мали број тих слика сачуван, а и ауторство је довођено у питање за неке од њих.<ref>Van Heugten (1996). pp. 246.–51-51</ref> Кад се посветио уметности као одрасла особа, он је почео на елементарном нивоу, копирајући -{''Cours de dessin''}-, курс цртања које је уредио [[Charles Bargue|Шарл Барг]]. У току две године он је почео провизије. Пролећа 1882, његов ујак, Корнелис Маринус, власник добро стојеће галерије савремених уметности у Амстердаму, затражио је од њега цртеже Хага. Ван Гогов рад није задовољио очекивања његовог ујака. Маринус му је понудио други посао, овог пута дајући детаљан опис предмета, али је још једном био разочаран резултатом. Упркос тога, Ван Гог је истрајао. Он је побољшао осветљење свог студија исталирањем разних шалона и експериментисао је са мноштвом материјала за цртање. Више од годину дана је радио на појединачним личностима – високо разрађење студије „црном и белом“,<ref>Artists working in ''Black & White'', i.e., for illustrated papers like ''The Graphic'' or ''Illustrated London News'' were among Van Gogh's favorites. See Pickvance (1974/75)</ref> којима је у то време зарадио само критике. Данас, они су признати као његова прва ремекдела.<ref>See Dorn, Keyes & alt. (2000)</ref>
 
[[Датотека:Whitehousenight.jpg|thumb|left|upright|''Бела кућа у ноћи'', 1890, [[Ермитаж]], [[Санкт Петербург]], насликана шест недеља пре смрти уметника| alt = A white two-story house at twilight, with 2 cypress trees on one end, and smaller green trees all around the house, with a yellow fence surrounding it. Two women are entering through the gate in the fence; while a woman in black walks on by going towards the left. In the sky, there is a bright star with a large intense yellow halo around it]]
Ред 178:
Ван Гог је креирао многе [[Аутопортрет|самопортрете]] током свог живота. Он је био плодан самопортретиста, који је цртао и сликао самог себе више од 43 пута између 1886 и 1889.<ref>{{cite web|url=http://www.musee-orsay.fr/en/collections/works-in-focus/painting/commentaire_id/portrait-de-lartiste-433.html?tx_commentaire_pi1%5BpidLi%5D=509&tx_commentaire_pi1%5Bfrom%5D=841&cHash=b052379f62| title = Musée d'Orsay: Vincent van Gogh Self-Portrait|date=04. 02. 2009| work = musee-orsay.fr}}</ref><ref>[http://www.visual-arts-cork.com/genres/self-portraits.htm ''Encyclopedia of Irish and World Art'': "art of self-portrait"]; retrieved 13 June 2010.</ref> У њима је поглед сликара ретко усмерен на гледаоца; чак и када је то фиксни поглед, он изгледа као да гледа негде другде. Слике варирају у интензитету и боји и неке приказују уметника са брадом, неке без браде, неке са завојима – приказујући епизоду у којој је одсекао део свог уха. ''Семопортрет без браде'', из касног септембра 1889, је једна од [[списак најскупље продатих слика|најскупљих слика]] свих времена, која је продата за $71.5 милиона 1998. у Њујорку.<ref>[http://www.chiff.com/a/painting-top-ten.htm "Top-ten most expensive paintings"]. Chiff.com; retrieved 13 June 2010.</ref> У то време, она је била трећа (или са инфлацијским прилагођавањем четврта) најскупља слика икада продата. Она је такође Ван Гогов задњи самопортрет, који је дао својој мајци као рођендански поклон.<ref name="pick" />
 
Сви самопортрети сликани у Сен-Ремиу приказују уметникову главу са десна, са стране насупрот његовог унакаженог ува, пошто је он сликао своју рефлекцију у огледалу.<ref>Cohen, Ben. [http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC539517 "A Tale of Two Ears"], ''Journal of the Royal Society of Medicine''. June 2003. vol. 96. issue 6; retrieved 24 August 2010.</ref><ref>[http://www.nytimes.com/1989/09/17/arts/l-van-gogh-myths-the-ear-in-the-mirror-835489.html ''Van Gogh Myths; The ear in the mirror'']. Letter to the ''[[Њујорк тајмс|New York Times]]'', 17 September 1989; retrieved 24 August 2010.</ref><ref>[http://www.vangoghgallery.com/misc/selfportrait.html ''Self Portraits''], Van Gogh Gallery; retrieved 24 August 2010.</ref> Током задњих недеља свог живота у [[Овер сир Оаз]]у, он је произвео мноштво слика, али међу њима нема самопортрета. То је период током кога се он вратио сликању природе.<ref>{{harvnb|Metzger & |Walther (|1993). |pp. =653}}</ref>
 
== Утицај ==
Ред 218:
* {{cite journal|last=Arnold| first = Wilfred Niels | title = The illness of Vincent van Gogh| journal = [[Journal of the History of the Neurosciences]]| volume = 13 | issue= 1|year=2004| doi = 10.1080/09647040490885475 | pmid = 15370335 | url=https://www.researchgate.net/profile/Wilfred_Arnold/publication/8345093_The_Illness_of_Vincent_van_Gogh/links/00b4952869cc0ec876000000.pdf |ref=harv|pages=22-43}}
<!-- * {{cite book|ref=harv | last=Bailey| first = Martin | title = The Sunflowers are Mine: The Story of Van Gogh's Masterpiece| publisher = Frances Lincoln |year=2013|isbn=978-0-7112-3298-3|pages=}} -->
* {{cite journal|last=Blumer| first = Dietrich | doi = 10.1176/appi.ajp. 159.4.519 | title = The Illness of Vincent van Gogh | journal = [[American Journal of Psychiatry]] |year=2002| volume = 159 | issue = 4 |ref=harv| pmid = 11925286|pages=519-526}}{{open access}}
* {{cite book|ref=harv | last=Callow| first = Philip | title = Vincent van Gogh: A Life| publisher = Ivan R. Dee |year=1990|isbn=978-1-56663-134-1}}
* {{cite book|ref=harv | last=Channing| first = Laurence | first2 = Barbara J. | last2=Bradley| title = Monet to Dalí: Impressionist and Modern Masterworks from the Cleveland Museum of Art| publisher = Cleveland Museum of Art |year=2007|isbn=978-0-940717-90-9|pages=}}