Ташмајданско гробље — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 30:
 
== Историјат гробља ==
{| class="toccolours" style="float:right; margin-left: 1em; margin-right: 2em; font-size: 85%; background:#c6dbf7; color:black; width:30em; max-width: 40%;" cellspacing="5"
| style="text-align:left;" |
|-
| style="text-align:left;" |'''Српска гробља и промене простора'''
|-
| style="text-align: left;" |
Премештање гробља у близину Ташмајдана треба инерпретирати као део политике освајања простора.
 
Позиционирањем гробља ширио се српски Београд са подручја Савамале на Ташмајдан, чиме је био обухваћен и тада ненасељен међупростор од Стамбол капије, преко Теразија до Батал џамије и Новог гробља.
|-
| style="text-align:left;" |
::::::Бојане Миљковић Катић, <ref>Бојане Миљковић Катић''Српска гробља и промене простора'' DOI 10.5937/kultura1754247M</ref>
 
|}
Српски део вароши у Београду, након Другог српског устанка простирао се око старе цркве на савској страни београдског гребена, која је постојала на простору данашње Саборне цркве, око које је постојало гробље почетком 19. века у складу са турским гробљима око свих џамија.<ref>Поповић, С. Л. (1950) ''Путовање по новој Србији (1878. и 1880),'' Београд: Српска књижевна задеуга Коло XLV, књ. 310–311, pp. 92).</ref> Овај простор се крајем двадесетих година 19. века све више развијао у неколико нивоа: политичком, културолошком, убраном, комуналном и привредном, што је наметало и потребу за трансформацију простора око гробља на Зеленом венцу. Изградњом и урбанизовањем овог дела вароши, постепено су се умножавали његови садржаји и функције, мада је до стицања независности Кнежевине Србије а и надаље остао мање атрактиван простор од суседног Врачара.