Отворите главни мени

Промене

м
нема резимеа измене
=== Улога Војводине у рату 1991—1995. ===
{{main|Минирање српских локала у Вуковару|Убиства Срба у Вуковару (1991)|Битка за Вуковар}}
Средином 1991, након отцепљења Хрватске од Југославије, у Источној Славонији, Западном Срему и Барањи је дошло до напада на грађане српске националности. Представници Срба из Славоније, Барање и Западног Срема су на Великој народној скупштини у Боровом Селу 25. јуна образовали [[САО Источна Славонија, Барања и Западни Срем (1991-1992)|Аутономну Област Славонију, Барању и Западни Срем]]. Септембра су хрватске снаге блокирале снаге ЈНА у Вуковару (два батаљона и чета војне полиције). Како би зауставио терор над Србима и избавио опкољене војнике, Војни врх ЈНА је одлучио да пошаље снаге на Вуковар. У Војводини је Новосадски корпус наредио мобилизацију 18. септембра 1991.{{Sfnm|1a1=Дамјанов|1y=1994|1p=125}} Почетком октобра је започета вуковарска операција. Окончана је након дуготрајних и тешких борби 18. новембра, када су снаге ЈНА, уз помоћ Територијалне одбране и добровољаца из Србије, уништиле хрватске снаге у Вуковару. Приликом обиласка вуковарског бојишта погинуо је генерал [[Младен Братић]], командант Новосадског корпуса (2. новембра).{{Sfnm|1a1=Pichler|1y=1991|1p=9}} На [[Свети Никола|Светог Николу]], 19. децембра, у Белом Манастиру се састала Уставотворна скупштина крајинских Срба која је усвојила Устав и прогласила [[Република Српска Крајина|Републику Српску Крајину]] (РСК) са седиштем у [[Книн]]у. РСК је обухватала северозападну Далмацију, већи део Лике и Кордуна, Банију, мањи део западне Славоније, источну Славонију, Западни Срем и Барању – последње две области су пре разграничења са Хрватском 1945. сматране делом Војводине. После уласка снага ЈНА у Барању, Западни Срем, Источну Славонију и Барању, изгледало је да ће ове области бити припојене Србији. Међутим, [[Ердутски споразум|до тога није дошло]].
 
Лидер опозиционе партије Лиге Социјалдемократа Војводине [[Ненад Чанак]] је овако коментарисао опште прилике у Војводини за време рата и непосредно након њега. Војводина је током српско-хрватског сукоба 1991—1992. дала готово три четвртине војника, присилно мобилисаних, а примила око 70 % свих избеглица. Против оних који се нису одазивали војном позиву, војска је предузимала мере. Током четири године значајан број грађана је отишло из Војводине бежећи од југословенског грађанског рата. Према службеним проценама, у Војводини се током рата налазило око 300.000 Срба избеглица из Хрватске и Босне и Херцеговине. Истовремено, из ње је отишло најмање 100.000 људи, претежно Мађара и младих војних обвезника.{{Sfnm|1a1=Boarov|1y=2001|1p=218}}