Историја Војводине — разлика између измена

Средином 1991, након отцепљења Хрватске од Југославије, у Источној Славонији, Западном Срему и Барањи је дошло до напада на грађане српске националности. Представници Срба из Славоније, Барање и Западног Срема су на Великој народној скупштини у Боровом Селу 25. јуна образовали [[САО Источна Славонија, Барања и Западни Срем (1991-1992)|Аутономну Област Славонију, Барању и Западни Срем]]. Септембра су хрватске снаге блокирале снаге ЈНА у Вуковару (два батаљона и чета војне полиције). Како би зауставио терор над Србима и избавио опкољене војнике, Војни врх ЈНА је одлучио да пошаље снаге на Вуковар. У Војводини је Новосадски корпус наредио мобилизацију 18. септембра 1991.{{Sfnm|1a1=Дамјанов|1y=1994|1p=125}} Почетком октобра је започета вуковарска операција. Окончана је након дуготрајних и тешких борби 18. новембра, када су снаге ЈНА, уз помоћ Територијалне одбране и добровољаца из Србије, уништиле хрватске снаге у Вуковару. Приликом обиласка вуковарског бојишта погинуо је генерал [[Младен Братић]], командант Новосадског корпуса (2. новембра).{{Sfnm|1a1=Pichler|1y=1991|1p=9}} На [[Свети Никола|Светог Николу]], 19. децембра, у Белом Манастиру се састала Уставотворна скупштина крајинских Срба која је усвојила Устав и прогласила [[Република Српска Крајина|Републику Српску Крајину]] (РСК) са седиштем у [[Книн]]у. РСК је обухватала северозападну Далмацију, већи део Лике и Кордуна, Банију, мањи део западне Славоније, источну Славонију, Западни Срем и Барању – последње две области су пре разграничења са Хрватском 1945. сматране делом Војводине. После уласка снага ЈНА у Барању, Западни Срем, Источну Славонију и Барању, изгледало је да ће ове области бити припојене Србији. Међутим, [[Ердутски споразум|до тога није дошло]].