Ташмајданско гробље — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
→‎Изглед гробља: замена места
Ред 65:
 
== Изглед гробља ==
[[Датотека:Old St Mark's Church in Belgrade.jpg|300px|мини|Унутрашњост цркве након пожара са гробовима Краља Александра и Краљице Драге]]
По општем изгледу Старо, ташмајданско гробље није било „на понос“ ондашњих Београђана, јер је највећи његов део био зарастао у у коров и због неодржавања прилично запуштен. Бројни аутори ово последње београдско коначиште за преминуле, с краја 19. века били су љути и разочарани односом грађана и градске власти и овако га описују:{{цитат|''Старо гробље није било подељено на парцеле, него је било изукрштано стазама, обрасло у жбуње и дрвеће. Још 1880. године часопис „Видело” писао је са згражањем о његовој запуштености. Део гробља према Таковској улици припадао је католицима и лутеранима, сахрањиваним измешано, а на узвишици према Сеизмолошком заводу било је гробље за војнике, дављенике, самоубице и нехришћане (али не и за Јевреје, који су вековима имали своје гробље на другом месту).<ref>Rajner, M. (1992) Jevrejska groblja u Beogradu, Zbornik Jevrejskog istorijskog muzeja 6, Beograd : Jevrejski istorijski muzej, pp. 201–215.</ref> „Видело” вели да је гробље 1880. године било склониште мангупа и нерадника, који кидају цвеће, краду споменике, скрнаве гробове псовкама и на други начин, тако да је то гробље једно београдско ругло, место на ком за мртве нема никаквог пијетета.<ref>Milan Jovanovic Stojimirovic, ''Siluete starog Beograda'' Beograd : Prosveta, 1987 (Subotica : Birografika)</ref>''|}}