Манастир Липље — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: аутоматски замењен текст (-== Прошлост == +== Историја ==); козметичке измене
Ред 20:
Манастир се налази у селу Липље, код ушћа потока Млијечница у ријеку Бистрицу, под Осојем. Зато се током постојања назива понекад и "[[Осовички]]" или "[[Осовица]]".<ref>"Правда", Београд 1937. године</ref> До Липља се долази одвајањем са регионалног пута [[Добој]]-[[Бања Лука]], на територији општине [[Теслић]], око 25 километара западно од Теслића на мјесту под називом Клупе. Из правца Бањалуке, одвајање се врши у мјесту Врбањци на територији општине [[Котор Варош]].
 
== ИсторијаПрошлост ==
Према народном предању, манастир је задужбина [[Свети Сава|Светог Саве]]. То је био основни разлог зашто је на камену постављеном на западном порталу при обнови вршеној 1867—1879. године наведено да је манастир основан [[1219]]. године. Насеље [[Липље (Теслић)|Липље]] се помиње [[1273]]. године, али изричито манастир помиње се тек крајем [[15. век|15. вијека]] у Крушевском поменику. Сачуван је међутим стари манастирски печет од бронзе на којем је угравирана година [[1330]], који демантује да ту није био манастир. Печет је међутим припадао манастиру '''Осовици''', чија је храмовна слава била "Благовештење".<ref>"Правда", Београд 1937. године</ref> Данас је јасно, према тврдњи [[Јустин Поповић|Јустина Ћелијског]], манастир је задужбина краља [[Стефан Драгутин|Драгутина]] са краја тринаестог (13.) вијека, иако је вјероватно и он саграђен на темељима неке старије цркве.<ref>[http://www.spckv.com/parohije/liplje.html Архијерејско намјесништво Которварошко: Парохија — Липље] {{Wayback|url=http://www.spckv.com/parohije/liplje.html |date=20160304125352 }}, Приступљено 3. 3. 2013.</ref> У историјским записима се помиње под два имена: Липље и Осовица, а веома често у истим документима под оба назива. Године 1883. се каже да у ствари постоје два Липља, оба са црквеним развалинама.<ref>"Застава", Нови Сад 1883. године</ref> Заиста су постојала два манастира (који су вероватно и славили различите славе) или са неким другим статусом, јер постоје писани докази. У једном допису из [[1612]]. године помињу се осовички игуман јеромонах "кир Христифор" и старац липљански "кир Герасим. Манастир тај био је посвећен Св. Николи, а митрополит тадашњи био је Теодор.