Епархија зворничко-тузланска — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 35:
Надлежни архијереј је епископ [[Фотије Сладојевић|Фотије (Сладојевић)]], а сједиште епархије се налази у [[Тузла|Тузли]] — измјештено привремено у [[Бијељина|Бијељину]]. Такође, саборна црква више није у Тузли, већ је тренутно у изградњи у [[Саборна црква у Зворнику|Зворнику]]. Епархија такође посједује и [[Библиотека Епархије зворничко-тузланске|библиотеку]], која је отворена почетком [[2016]]. године у [[Бијељина|Бијељини]].
== Припадност ==
Зворничко-тузланска епархија захвата подручје сјевероисточне [[Босна|Босне]], којим је на прелазу из 13. у 14. вијек управљао српски краљ [[Стефан Драгутин]]. Према предању и очуваним црквама и манастирима, он је много допринио утврђивању православне вјере у овом дијелу Босне. ''„Босански“'' епископ Василије, који се [[1293]]. налазио у краљевој депутацији упућеној у Венецију, у вези са женидбом његовог сина Владислава, свакако је био епископ оног дијела Босне којим је управљао краљ Драгутин.
Сједиште Зворничко-тузланске епархије се од почетка рата деведесетих година привремено налази у [[Бијељина|Бијељини]], до повратка у [[Тузла|Тузлу]]. Доласком Епископа Хризостома на чело Епархије у љето 2013. године, број архијерејских намјесништава је повећан са 6 на 10. Епархија броји 142 парохије и 106 активних свештеника.<ref>{{Cite web|url=http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Istorija/SPC05.htm |title=Светосавље. орг, „Преглед епархија Српске православне вере“ |access-date=07. 05. 2008 |archive-url=https://web.archive.org/web/20111128024333/http://svetosavlje.org/biblioteka/Istorija/SPC05.htm |archive-date=28. 11. 2011 |dead-url=yes |df= }}</ref>
== Прошлост ==
| |||