Сан — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 93.86.65.54 (разговор) на последњу измену корисника InternetArchiveBot ознака: враћање |
м Разне исправке; козметичке измене |
||
Ред 3:
== Објашњење снова ==
Настајање и сврха снова нису у потпуности разјашњени, ипак, ова тема је будила интересовања у многим људима током целокупне историје. Наука која се бави сновима се зове [[онирологија]].<ref>Aserinsky, E. and N. Kleitman. 1953. "Regularly Occurring Periods of Eye Motility and Concomitant Phenomena during Sleep." ''Science'' 118: 273-274.</ref><ref>Gackenbach, Jayne and Stephen LaBerge, Eds. 1988. ''Conscious Mind, Sleeping Brain''. New York: Plenum Press.</ref> Научници верују да свако сања, али људи се повремено не сећају свог сна. По научним истраживањима човек запамти само 5% од онога што сања. Сан је директно повезан са подсвешћу. Особа пробуђена из REM фазе сна ће се највероватније сећати свог сна.<ref>{{cite web|last=Ann |first=Lee |url=http://science.howstuffworks.com/environmental/life/human-biology/dream3.htm |title=HowStuffWorks "Dreams and REM Sleep" |publisher=Science.howstuffworks.com |date
Снови обично настају током поменуте фазе сна. Током REM (rapid-eye movement) фазе сна, људски мозак је најзапосленији. РЕМ фаза је добила назив
Сан може да изгледа сасвим нормално, а са друге стране може бити и у потпуности надреалан. Снови могу да буде креативне мисли као и инспирацију у појединцу који их сања. Ликови (пројекције) у сну могу да буду веома блиске особе, али ипак, пројекције су најчешће
Човекова подсвест гради сан, тако да све што очекујете да ће се десити у сну, ће се и десити. Обично призор сна говори о ком се сну ради и да ли су пројекције позитивци или негативци (пр. ако пада киша и мрак је, велика је вероватноћа да је у питању кошмар и да су пројекције негативци ). Постоји више врста снова од којих је најпознатији [[кошмар]], најкреативнији луцидан сан (након кога се особа цео дан необјашњено осећа срећном) и најреалистичнији од свих је [[лажно буђење|сан унутар сна]] или познатија као [[лажно буђење]]. Ова врста сна може да буде узнемирујуће реалистична, и тешко је спознати разлику да ли особа сања или је будна. Овај тип сна настаје кад у току сна човек доживи шок, схвати да сања, и нагло покуша да се пробуди. Ипак, уместо да се пробуди, промени целокупан сан, сањајући да је сањао претходни сан, тј. сада појединац сања како се буди и почиње да ради дневне свари које подсвесно ради.
Ред 27:
=== Фројдова теорија снова ===
[[Сигмунд Фројд|Фројд]] је открио да сан има смисао који је непознат [[свест]]и сневача, али [[човек|људи]], ситуације и контексти из снова су виђени као симболи дубљих [[ум|менталних]] конструката. По Фројду, сан је изопачена замена за [[несвесно]]. Скривено, право [[значење]] сна може се открити анализом сна. То је техника која се користи у [[психоанализа|психоанализи]] и другим формама [[психотерапија|психотерапије]] и саветовања у којима стручњак интерпретира снове [[клијент]]а. Фројд је веровао да је анализом снова омогућен приступ подсвесном, односно да је [[схватање]] суштине снова „царски пут у несвесно”. Фројд je
==== Рад сна ====
Ред 49:
* не водити бригу о манифестном, о ономе што се чини да сан казује, јер то није ни у ком случају оно несвесно које тражимо;
* ограничити рад сна на то да за сваки елемент откријемо другачије значење без обзира на то колико се удаљује од елемента;
* сачекати док се скривено, тражено несвесно не јави само од себе, јер се тражећи можемо удаљити од решења; понекад је потребна само једна помисао да нас од
=== Јунговско тумачење сна ===
[[Карл Густав Јунг]], рани [[Сигмунд Фројд|Фројдов]] следбеник, тврдио је да је функција снова да компензују оне делове људске психе који се нису довољно развили током будног стања. [[Карл Густав Јунг|Јунг]] сан посматра као ''природни феномен'' и ''ненамерну'' појаву, која не зависи од воље, жеље, намере или постављених циљева свесног дела [[личност]]и. Несвесни садржаји су човеку потребни ради допуне свесних садржаја, јер се, како Јунг истиче, [[свест]] може дресирати, али [[несвесно]] никада. За Јунга је бављење питањем несвесног, а тиме и сновима који су специфични и спонтани израз тог несвесног, било од ''животног значаја'' и јер се ту радило о ''духовном бити'' или ''не бити''. Отуда је Јунг снове сматрао ''prima materiom'' свог животног дела. Јунгова животна филозофија каже да човек постаје целовит, потпун, смирен, плодан и срећан, једино када је процес индивидуације довршен, кад су свесно и несвесно научили живети у миру и допуњавати једно друго.<ref>{{Cite book
Снови немају само функцију лечења, већ нас и подучавају, допуњују, усмеравају, инспиришу, указују нам где грешимо и где смо неприлагођени и, коначно, дају нам одговоре на питања и решења за проблеме са којима свесни део наше личности не може да изађе на крај, будући да свест, за разлику од несвесног, никада не види целину. Стога се у ери научног тумачења снова сан користи као ''извештач несвесног''. Јунг истиче ''компензаторну'', ''негативно-компензаторну'' тј. редуктивну и ''проспективну'' функцију сна.
=== Активационо-синтетска теорија сна ===
Модерну алтернативу Фројдовој емпиријски непотврђеној теорији дао је Ален Хобсон 1989 год. кроз своју активационо-синтетску теорију<ref>Eiser, A. S. (2005). Physiology and psychology of dreams. Semin Neurol, 25(1), 97-105.</ref>. Ова је теорија заснована на чињеници да током REM спавања многи мождани трактови бивају активирани и услед тога бомбардују кору великог мозга нервним сигналима. С обзиром да су ови сигнали односно информације углавном случајни, кора великог мозга покушава да од њих направи целовиту причу те их уграђује у сан. Ова теорија не негира у потпуности да снови имају одређено значење. Особа која сања покушава да направи целовиту причу од низа случајних информација и она то чини на њој специфичан начин. Осим тога активација можданих трактова није у потпуности случајна и она може бити одраз дневних активности, емоционалног стања, мисли,
=== Клиничко-анатомска хипотеза сна ===
Ред 71:
== Литература ==
{{refbegin|30em}}
* {{Cite book
* {{Cite book
* {{Cite book
* {{Cite book
{{refend}}
|