Сан — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 93.86.65.54 (разговор) на последњу измену корисника InternetArchiveBot
ознака: враћање
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 3:
 
== Објашњење снова ==
Настајање и сврха снова нису у потпуности разјашњени, ипак, ова тема је будила интересовања у многим људима током целокупне историје. Наука која се бави сновима се зове [[онирологија]].<ref>Aserinsky, E. and N. Kleitman. 1953. "Regularly Occurring Periods of Eye Motility and Concomitant Phenomena during Sleep." ''Science'' 118: 273-274.</ref><ref>Gackenbach, Jayne and Stephen LaBerge, Eds. 1988. ''Conscious Mind, Sleeping Brain''. New York: Plenum Press.</ref> Научници верују да свако сања, али људи се повремено не сећају свог сна. По научним истраживањима човек запамти само 5% од онога што сања. Сан је директно повезан са подсвешћу. Особа пробуђена из REM фазе сна ће се највероватније сећати свог сна.<ref>{{cite web|last=Ann |first=Lee |url=http://science.howstuffworks.com/environmental/life/human-biology/dream3.htm |title=HowStuffWorks "Dreams and REM Sleep" |publisher=Science.howstuffworks.com |date = 27. 101. 2005. |accessdate = 11. 808. 2012.}}</ref>
 
Снови обично настају током поменуте фазе сна. Током REM (rapid-eye movement) фазе сна, људски мозак је најзапосленији. РЕМ фаза је добила назив пoпо томeтоме што у овој фази сна очи почињу несвесно да нам се померају. У току сна, сви рецептори у мозгу се активирају изузев једног. Рецептор за логику. Нејасно је зашто, али се само овај део мозга „гаси“ у току сна, зато не можемо да мислимо док сањамо, нити да схватимо да сањамо. Без логике која би нас обично покретала, несвесно почињемо да се ослањамо на инстикте, тј. покушавамо да се прилагодимо стању сна који сами стварамо. Ако сан настане у било којој дугој фази, он ће бити мање јасан и слабије ће се памтити од сна који настане у РЕМ фази. Снови могу да трају само неколико секунди па до 20 минута.
 
Сан може да изгледа сасвим нормално, а са друге стране може бити и у потпуности надреалан. Снови могу да буде креативне мисли као и инспирацију у појединцу који их сања. Ликови (пројекције) у сну могу да буду веома блиске особе, али ипак, пројекције су најчешће апсурднeапсурдне и нереалистичнeнереалистичне. Снови су обично ван контроле појединца, са изузетком [[Луцидни сан|луцидних снова]], где је особа свесна да сања и са том идејом може да контролише целокупан сан. Ипак, људи нису обично свесни да сањају.<ref>[http://www.psychwww.com/asc/ld/faq.html -{Lucid dreaming FAQ] {{Wayback|url=http://www.psychwww.com/asc/ld/faq.html |date=20070313100513 }} by The Lucidity Institute at Psych Web.}-</ref><ref name= Watanabe2003>{{cite journal |author=Watanabe, T. |year=2003 |title=Lucid Dreaming: Its Experimental Proof and Psychological Conditions |journal=J Int Soc Life Inf Sci |volume=21 |issue=1 |issn=1341-9226}}</ref>
 
Човекова подсвест гради сан, тако да све што очекујете да ће се десити у сну, ће се и десити. Обично призор сна говори о ком се сну ради и да ли су пројекције позитивци или негативци (пр. ако пада киша и мрак је, велика је вероватноћа да је у питању кошмар и да су пројекције негативци ). Постоји више врста снова од којих је најпознатији [[кошмар]], најкреативнији луцидан сан (након кога се особа цео дан необјашњено осећа срећном) и најреалистичнији од свих је [[лажно буђење|сан унутар сна]] или познатија као [[лажно буђење]]. Ова врста сна може да буде узнемирујуће реалистична, и тешко је спознати разлику да ли особа сања или је будна. Овај тип сна настаје кад у току сна човек доживи шок, схвати да сања, и нагло покуша да се пробуди. Ипак, уместо да се пробуди, промени целокупан сан, сањајући да је сањао претходни сан, тј. сада појединац сања како се буди и почиње да ради дневне свари које подсвесно ради.
Ред 27:
 
=== Фројдова теорија снова ===
[[Сигмунд Фројд|Фројд]] је открио да сан има смисао који је непознат [[свест]]и сневача, али [[човек|људи]], ситуације и контексти из снова су виђени као симболи дубљих [[ум|менталних]] конструката. По Фројду, сан је изопачена замена за [[несвесно]]. Скривено, право [[значење]] сна може се открити анализом сна. То је техника која се користи у [[психоанализа|психоанализи]] и другим формама [[психотерапија|психотерапије]] и саветовања у којима стручњак интерпретира снове [[клијент]]а. Фројд је веровао да је анализом снова омогућен приступ подсвесном, односно да је [[схватање]] суштине снова „царски пут у несвесно”. Фројд je упоређивaoупоређивао своју методу [[Тумачење снова|тумачења снова]] са радом археолога на дешифровању хијероглифа. За Фројда снови су поруке из људске подсвести, ''тајне шифре'' и ''знакови'' онога што се дешава у дубини људске душе. Фројдова изворна техника тумачења снова била је [[техника слободних асоцијација]]. Показао је разлику између садржаја доживљеног у сну, чији исказ нема примарну вредност, и скривене, латентне жеље која крије право значење слика из сна. Сан не понавља верно податак ([[надражај]]) из [[стварност]]и, већ га прерађује, прави [[алузија|алузију]]. Ту алузију треба одгонетнути и открити шта алузија скрива, а сан поручује. Сан претежно мисли у визуелним сликама, али ипак не искључиво у њима. Ради такође са слушним сликама и у мањој мери са утисцима које дају остала [[чулни орган|чула]]. Сан исплете мрежу од низа дешавања, мисли и слика, преклопљених међусобно и изложи се сневачу као филм на платну. Сневач, као најпажљивији и једини гледалац најчешће не разуме и не схвата своје ''ремек-дело''. Проналажење [[латентност|латентне]] мисли сна, која је од пресудног значаја, веома је отежано услед посебне функције психе тј. цензуре која изокреће слике сна, чини их непрепознатљивим и штити сан од удараца неугодних сећања. Изопачење сна је заправо дејство [[цензура сна|цензуре сна]].<ref>{{Cite book |last=Freud|first=Sigmund|title=The interpretation of dreams |publisher=Modern Library |location=New York |year=1994 |id=ISBN 0-679-60121-X}}</ref>
 
==== Рад сна ====
Ред 49:
* не водити бригу о манифестном, о ономе што се чини да сан казује, јер то није ни у ком случају оно несвесно које тражимо;
* ограничити рад сна на то да за сваки елемент откријемо другачије значење без обзира на то колико се удаљује од елемента;
* сачекати док се скривено, тражено несвесно не јави само од себе, јер се тражећи можемо удаљити од решења; понекад је потребна само једна помисао да нас од елемeнтаелемента сна одведе до [[свест|несвеснога]] у њему, док су други пут за то потребни дуги низови [[асоцијација (психологија)|асоцијација]].
 
=== Јунговско тумачење сна ===
[[Карл Густав Јунг]], рани [[Сигмунд Фројд|Фројдов]] следбеник, тврдио је да је функција снова да компензују оне делове људске психе који се нису довољно развили током будног стања. [[Карл Густав Јунг|Јунг]] сан посматра као ''природни феномен'' и ''ненамерну'' појаву, која не зависи од воље, жеље, намере или постављених циљева свесног дела [[личност]]и. Несвесни садржаји су човеку потребни ради допуне свесних садржаја, јер се, како Јунг истиче, [[свест]] може дресирати, али [[несвесно]] никада. За Јунга је бављење питањем несвесног, а тиме и сновима који су специфични и спонтани израз тог несвесног, било од ''животног значаја'' и јер се ту радило о ''духовном бити'' или ''не бити''. Отуда је Јунг снове сматрао ''prima materiom'' свог животног дела. Јунгова животна филозофија каже да човек постаје целовит, потпун, смирен, плодан и срећан, једино када је процес индивидуације довршен, кад су свесно и несвесно научили живети у миру и допуњавати једно друго.<ref>{{Cite book |last=Jung|first=Carl|title=The Practice of Psychotherapy. ''"The Practical Use of Dream-analysis"'' |location=New York |year=1934 |pages=139- |id=ISBN 0-7100-1645-X |publisher= Routledge & Kegan Paul |unused_data=paragraphs 294–352}}</ref><ref>{{Cite book |last=Jung|first=Carl|title=Dreams (Routledge Classics) |publisher=Routledge |location=New York |year=2002|id=ISBN 0-415-26740-4}}</ref>
 
Снови немају само функцију лечења, већ нас и подучавају, допуњују, усмеравају, инспиришу, указују нам где грешимо и где смо неприлагођени и, коначно, дају нам одговоре на питања и решења за проблеме са којима свесни део наше личности не може да изађе на крај, будући да свест, за разлику од несвесног, никада не види целину. Стога се у ери научног тумачења снова сан користи као ''извештач несвесног''. Јунг истиче ''компензаторну'', ''негативно-компензаторну'' тј. редуктивну и ''проспективну'' функцију сна.
 
=== Активационо-синтетска теорија сна ===
Модерну алтернативу Фројдовој емпиријски непотврђеној теорији дао је Ален Хобсон 1989 год. кроз своју активационо-синтетску теорију<ref>Eiser, A. S. (2005). Physiology and psychology of dreams. Semin Neurol, 25(1), 97-105.</ref>. Ова је теорија заснована на чињеници да током REM спавања многи мождани трактови бивају активирани и услед тога бомбардују кору великог мозга нервним сигналима. С обзиром да су ови сигнали односно информације углавном случајни, кора великог мозга покушава да од њих направи целовиту причу те их уграђује у сан. Ова теорија не негира у потпуности да снови имају одређено значење. Особа која сања покушава да направи целовиту причу од низа случајних информација и она то чини на њој специфичан начин. Осим тога активација можданих трактова није у потпуности случајна и она може бити одраз дневних активности, емоционалног стања, мисли, итд<ref> [http://www.icf.fasper.bg.ac.rs/izdanja/2017-Marinkovic-Bioloske_osnove_ponasanja.pdf Драган Маринковић. Биолошке основе понашања.] Издавач: Универзитет у Београду - Факултет за специјалну едукацију и рехабилитацију.. {{page|year=2017. ISBN |isbn=978-86-6203-098-6|pages=}}</ref>.
 
=== Клиничко-анатомска хипотеза сна ===
Ред 71:
== Литература ==
{{refbegin|30em}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Freud|first=Sigmund|title=The interpretation of dreams |publisher=Modern Library |location=New York |year=1994 |id=ISBN 0-679-60121-X}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Freud|first=Sigmund|title=The interpretation of dreams |publisher=Modern Library |location=New York |year=1994 |id=ISBN 0-679-60121-X}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Jung|first=Carl|title=The Practice of Psychotherapy. ''"The Practical Use of Dream-analysis"'' |location=New York |year=1934 |pages=139- |id=ISBN 0-7100-1645-X |publisher= Routledge & Kegan Paul |unused_data=paragraphs 294–352}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Jung|first=Carl|title=Dreams (Routledge Classics) |publisher=Routledge |location=New York |year=2002|id=ISBN 0-415-26740-4}}
{{refend}}
 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Сан