Ваљево — разлика између измена

|назив = Ваљево

|Име_генитив = Ваљева

|грб = COA Valjevo.gif|550пх (Храм Васкрсења Господњег, Кула Ненадовића, Споменик Десанки Максимовић, Зграда Општинског суда (Начелство) у Ваљеву, Истраживачка станица Петница, Споменик на месту где су десила сеча кнезова, Тешњар- стари део града, Брана Стубо-Ровни, Дом војске)

|опис_грба = Грб Ваљева

 

{| class="wikitable" style="text-align:right"

|-

!style="text-align:right"|Месец!!Јан!!Феб!!Март!!Апр!!Мај!!Јун!!Јул!!Авг!!Сеп!!Окт!!Нов!!Дец!!Годишње

На простору данашњег Ваљева су постојала насеља још у [[неолит|млађем каменом добу]] на шта указују трагови пронађени у Петничкој пећини. Године [[1398]], када се име Ваљево први пут помиње у познатој архивској грађи, ово је насеље већ било активно трговачко средиште [[историја Србије у средњем веку|средњовековне Србије]] у које су долазили трговци из [[Дубровник]]а. Процват Ваљева, као и процват аутономне Србије, заустављен је [[1459]]. године када је средњовековна српска држава пала под власт [[Османско царство|Османског царства]]. До средине [[16. век]]а у Ваљеву је већина становништва била [[Хришћанство|хришћанске вере]], док су у другој половини 16. века велика већина били [[муслимани]]. После избијања [[Први српски устанак|Првог српског устанка]], Ваљево је било међу првим градовима који су ослобођени. Тада, после скоро три и по века, оно поново постаје српски град у аутономној српској држави, али сталне борбе за очување независности и слабо развијена трговачко занатска пракса међу српским становништвом онемогућили су бржи развој овога града. После пропасти устанка Ваљевом су опет завладали Турци, али убрзо, по избијању [[Други српски устанак|Другог српског устанка]], [[Срби]] враћају Ваљево у свој посед. Тада је број муслимана у граду почео значајно да опада, тако је забележено да је [[1826]]. године у самом Ваљеву било око 150 хришћанских и само 30 муслиманских кућа. Године [[1855]]. израђен је план развоја модерног Ваљева у коме се улице секу под правим углом. Он је рађен са перспективама дугорочног развоја града и зато оне улице које су тада предвиђене и данас постоје представљајући најуже градско језгро данашњег Ваљева. У [[20. век]]у град се убрзано развија. Тада Ваљево постаје важан [[индустрија|индустријски]], али и [[култура|културни]] центар. Током [[Први светски рат|Првог светског рата]] у непосредној околини Ваљева је вођена [[Колубарска битка]], а сам град се претворио у једну велику болницу у којој су лежали рањеници као и оболели од велике епидемије [[тифус]]а. Огромна разарања град је доживео и у [[Други светски рат|Другом светском рату]]. Ваљево је [[Ослобођење Ваљева септембра 1944.|ослободила]] [[НОВЈ]] 18. септембра 1944.

 

 

== Туризам ==

{{-}}

== Становништво ==

 

У насељу Ваљево живи 49184 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 38,7 година (37,8 код мушкараца и 39,6 код жена). У насељу има 21387 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,85.