Мајданпек — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 36:
У 2. миленијуму п.н.е, на Балкан и у ове крајеве досељавају се [[Индоевропљани]], међу којима се у почетку истичу [[Античка Грчка|Стари Грци]], у доба од 13. до 12. века п.н.е., у времену пре [[Тројански рат|Тројанског рата]]. Присуство Старих Грка у ове крајеве везан је за сам назив реке Пек, који је грчког порекла, и потиче од облика ''pékos'' са значењем „овчије руно“, које су ови стари народи полагали у корито реке ради испирања злата. Та древна техника, коју су Грци, према [[Херодот]]у, преузели од Колхиђана, задржала се међу становницима долине Пек све до данас.<ref>[http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/drustvo/2406530/zlato-iz-kuceva---dnevnica-za-ispirace-atrakcija-za-turiste.html Злато из Кучева - дневница за испираче, атракција за туристе (РТС, 8. август 2016.)]</ref><ref>[http://www.tokucevo.org/reka-pek/ Река Пек], Туристичка организација Кучево</ref> За тај период веже се и најстарији назив за Дунав, старогрчки хидроним Истар, којим су [[Аргонаути]] пловили узводно из [[Црно море|Црног мора]] управо у потрази за [[Златно руно|златним руном]]. За те ране старогрчке истраживаче Истар је подразумевао искључиво доњи ток Дунава, који се, по њиховм веровању, завршавао код Гвоздених врата, односно Ђердапске клисуре. [[Хесиод]] у својој [[Теогонија|Теогонији]] спомиње Истар као једну од четири највеће реке на дотад познатом свету. Утемељивач историјске науке, Херодот, назива Истар „северним [[Нил]]ом", односно сматра да је Истар северни пандан велике [[Стари Египат|египатске]] реке. Простор источно од Велике Мораве, у предримско доба према античким писцима био је слабо насељен. Из тог доба једно од ретких племена која се помињу су [[Трачани]] међу којима су се свакако највише истицали [[Трибали]]. У 4. веку п.н.е. у ове крајеве долазе [[Келти]], који ће имати веома значајну улогу не само на овом већ и на много ширем простору.
[[Датотека:Covellite-261726.jpg|мини|200п|десно|Мајданпечки
У првим деценијама [[1. век]]а н.е. [[Антички Рим|Римљани]] освајају ове крајеве након чега од [[Средоземно море|медитеранске]] постају континентална сила. Убрзо оснивају граничну покрајину под називом [[Мезија]] која ће се касније поделити на Горњу и Доњу. У [[4. век]]у рударство и металургија доживљавају свој врхунац о чему сведоче бројна римска окна која су открили савремени рудари, у [[20. век]]у. Због [[Тетрархија|грађанског рата]] и честих упада [[Варвари|варварских народа]] на дунавским границама долази до распада [[Римско царство|Римског царства]] чију ће традицију рударења на овим просторима наставити [[Византијско царство|Византија]], односно Источно римско царство, која ће прерасти у једину праву силу све до доласка почетком [[6. век]]а [[Словени|Словена]] чије племе, Тимочани, насељава ову област. Тада долази до прекида рударске традиције која добија локални карактер све до развијеног [[Средњи вијек|Средњег века]].
Ред 55:
У међувремену, почео је да се гради потпуно нов град на месту старог рударског насеља, а [[28. новембар|28. новембра]] [[1970|1970.]] године пуштена је свечано у рад „[https://web.archive.org/web/20141225174811/http://www.ipm-mpek.rs/zlat.htm Златара Мајданпек]“. Занимљиво да је ова златара израдила медаље за зимске олимпијске игре „[[Зимске олимпијске игре 1984.|Сарајево '84]]". Након пет година градње почела је са производњом, [[1980|1980.]] године, „[http://www.fbc-m.com/srpski/ Фабрика бакарних цеви]“. Међутим, током [[1970]]-их и [[1980]]-их експлоатација је имала снажан политички притисак када су се због јавности јурили рекорди у производњи. Као последицу тог времена, бржег долажења до руде, остао је оштрији нагиб површинског копа Јужни ревир него што су домаћи и страни прописи то дозвољавали. Преузак левак копа је био главни разлог превременог напуштања Јужног ревира. У Мајданпеку се налази ловачко удружење „Срна“ које има традицију од [[1898|1898.]] године. Музеј у Мајданпеку је настао [[1998|1998.]] године осамостаљивањем Одељења музеја рударства и металургије из Бора, које је отворено у Мајданпеку [[1984|1984.]] године. [[ФК Мајданпек|Рударски-фудбалски клуб „Мајданпек"]] основан је [[1934]], а један од познатијих играча који је потекао из овог клуба био је [[Дејан Петковић]], који је фудбалску славу стекао у [[Бразил]]у.<ref>[http://www.rts.rs/page/tv/sr/story/20/rts-1/2404614/o-gringo.html О, Гринго], РТС.</ref>
[[Датотека:Kazandzija.jpg|мини|десно|200п|[[Казанџија|Казанџијска радња]]. Све до средине [[20. век]]а производи од бакра израђивани су махом у занатским радионицама, а данас су то углавном индустријски производи. Занимљиво да једна од четири клисуре у Ђердапу носи назив [[Казан (клисура)|Казан]].]]
Због [[Ратови у бившој Југославији|рата у СФРЈ]] [[1991.]] долази до пада рударске и индустријске производње и данас се град бори да обнови раније индустријске успехе. На почетку [[21. век]]а рудник се састоји од два површинска копа: Јужног и Северног ревира, као и флотације бакра Мајданпек. У руднику Мајданпек главни ресурс представља руда бакра, а у мањим количинама руде сребра и злата. У саставу РТБ Бор [[2014.]] године отворена је нова топионица и фабрика [[сумпорна киселина|сумпорне киселине]] по модерној технологији и према најновијим еколошким стандардима, у вредности од приближно 250 милиона евра.<ref>[http://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/zavrsena-izgradnja-nove-topionice-rtb-bor_550420.html Завршена изградња нове топионице (РТВ, 23. децембар 2014)]</ref> У пролеће [[2018.]] године почела је реконструкција железничке пруге [[Пожаревац]] – Мајданпек дужине 90 километара, а вредност радова, који ће трајати до јесени, износиће 30 милиона евра.<ref>[http://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/rekonstrukcija-pruge-pozarevac-majdanpek-gotova-do-21.-novembra_923828.html Реконструкција пруге Пожаревац - Мајданпек готова до 21. новембра (РТВ, 2. јун 2018)]</ref> Ремонт ове регионалне пруге завршен је у предвиђеном року, [[21. новембар]] [[2018.]] године, када је успостављен теретни железнички саобраћај док се успостављење путничког железничког саобраћаја очекује [[1. фебруар]] [[2019.]] године након припреме дизел моторних возова.<ref>[http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/56/srbija-danas/3330582/zavrsena-rekonstrukcija-pruge-pozarevac---majdanpek.html Завршена реконструкција пруге Пожаревац - Мајданпек (РТС, 22. новембар 2018.)]</ref><ref>[https://www.youtube.com/watch?v=bLU-89GrzLw Завршена реонструкција пруге Пожаревац - Мајданпек (Инфраструктура железнице Србије - Званични канал)]</ref> Крајем [[август]]а [[2018.]] године, након расписаног тендера већински власник од 63 одсто Рударског-топионичарског басена „Бор" у чијем саставу послују и рудници у Мајданпеку постаје [[Кина|кинеска]] рударска компанија „Зијин", која се обавезала да за докапитализацију инвестира у постојеће и нове капацитете, као и за решавање старих дугова, 1,46 милијарди долара.<ref>[http://www.politika.rs/scc/clanak/410349/Bor-na-putu-svile Бор на путу свиле (Политика, Аница Телесковић 31. август 2018.)]</ref> Од целокупне суме за решавање проблема [[Екологија|еколошких]] загађења предвиђено је да се уложи 136 милиона долара.
==Туризам==
| |||