Манастир Крупа — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Исправљање ситних грешака |
м Исправљање ситне грешке |
||
Ред 27:
Манастир Крупа чува вриједна духовна и културна свједочанства, упркос честим пустошењима у прошлости. Шездесетих година 20. вијека откривене су фреске у манастирској цркви и то оне које је [[1622]]. године фрескописао [[манастир Хиландар|хиландарски]] монах [[Георгије Митрофановић]], исти онај инок који је осликао Хиландарску трпезарију. У Крупи су чуване иконе [[Итало-критска школа|итало-критске школе]], рад [[Јован Апака|Јована Апаке]]. Чува се и честица моштију [[Свети Јеротеј|Св. Јеротеја]]. Ту је и кивот из манастира [[Манастир Рмањ|Рмња]] који је донесен у Крупу у току босанско-херцеговачког устанка [[1875]]. године. Манастирка ризница чувала је и три антиминса: један је јерусалимског патријарха Теодосија, други патријарха [[Арсеније IV Јовановић Шакабента|Арсенија IV Шакабенте]] из [[1743]]. и трећи је Крупски из [[1739]]. године. У манастирском архиву чувана су и 22 турска фермана, од којих је занимљив онај који се односи на заштиту манастира Крке, а издао га турски султан [[Мустафа II]].
Бројне богослужбене књиге, утвари и друге вредности, за манастир је прибавио крупски архимандрит, велики путник и значајни српски писац [[Герасим Зелић]]. Иначе, манастир Крупа је прихваћао бројне великане српске књижњвности. У њему је извјесно вријеме боравио и [[Доситеј Обрадовић]]. [[Симо Матавуљ]] је у манастиру боравио четири године и, према сопственом исказу, ту ''научио скривене љепоте српског језика''.
На сабору о [[Велика Госпојина|Великој Госпојини]], окупи се и преко шест хиљада људи.
| |||