Грабовац (Звечан) — разлика између измена

Под називом Грабовац не спомиње се у Светостефанској повељи [[Стефан Урош II Милутин|краља Милутина]] из [[1313]]. године, већ као Бано Поље. И данас се плодна равница поред реке Ибар назива „ Бано поље“. Као Бано или Бање Поље се спомиње у свим турским пописима од 1455.<ref>[https://www.scribd.com/document/177637254/Krajište-Isa-bega-Ishakovića-zbirni-katastarski-popis-iz-1455-godine-dr-Hazim-Šabanović-1964]</ref>, а послдњи пут 1711. у попису босанскх спахија.<ref>[https://www.scribd.com/document/354469229/Vladislav-Sakrić-Popis-Bosanskih-Spahija-Iz-1123-1711-Godine-Glasnik-Zemaljskog-Muzeja-GZM-1-1-1930]</ref>. На основу тога се може закључити да је и након сеобе 1690. у селу остало старо становништво, које се највероатније одселило током друге сеобе 1738. након чега је село запустело. Крајем 18. века га засељава ново становништво.

 

* '''Савићи''' ('''Милетићи''', '''Живковићи''', '''Радосављевићи''', '''Раденковићи''', '''Михајловићи'''). Један род са Савићима су '''Јевтићи, Ристићи и Миљковићи'''. Оснивачи су Грабовца. Населили се крајем [[18. век]]а са [[Бајгора|Бајгоре]], а из Бајгоре су се одселили под притиском Шаљана. У [[Бајгора|Бајгору]] се доселили почетком [[18. век]]а из околине [[Мојковац|Мојковца]]. Пореклом су Тарски Никшићи.<ref>[https://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=1646.0]</ref> Славе Лучиндан.

* '''Катићи''' ('''Милутиновићи''', '''Јокићи''', '''Миловићи'''). Дошли пола века након Савића из Војмислића. Старином су [[Ровчани]]. Слава Лучиндан. Имају одсељене у [[Тврђан]] и [[Родељ]] код Лепосавића.

 

== Демографија ==