Грабовац (Звечан) — разлика између измена

нема резимеа измене
м
Под називом Грабовац не спомиње се у Светостефанској повељи [[Стефан Урош II Милутин|краља Милутина]] из [[1313]]. године, већ као Бано Поље. И данас се плодна равница поред реке Ибар назива „ Бано поље“. Као Бано или Бање Поље се спомиње у свим турским пописима од 1455.<ref>[https://www.scribd.com/document/177637254/Krajište-Isa-bega-Ishakovića-zbirni-katastarski-popis-iz-1455-godine-dr-Hazim-Šabanović-1964]</ref>, а послдњи пут 1711. у попису босанскх спахија.<ref>[https://www.scribd.com/document/354469229/Vladislav-Sakrić-Popis-Bosanskih-Spahija-Iz-1123-1711-Godine-Glasnik-Zemaljskog-Muzeja-GZM-1-1-1930]</ref>. На основу тога се може закључити да је и након сеобе 1690. у селу остало старо становништво, које се највероатније одселило током друге сеобе 1738. након чега је село запустело. Крајем 18. века га засељава ново становништво.
 
== Порекло становништва по родовима:<ref>Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“ написаној према прикупљеним подацима од 1934. до 1953. године – издање 2012. године.</ref>==
 
* '''Савићи''' ('''Милетићи''', '''Живковићи''', '''Радосављевићи''', '''Раденковићи''', '''Михајловићи'''). Један род са Савићима су '''Јевтићи, Ристићи и Миљковићи'''. Оснивачи су Грабовца. Населили се крајем [[18. век]]а са [[Бајгора|Бајгоре]], а из Бајгоре су се одселили под притиском Шаљана. У [[Бајгора|Бајгору]] се доселили почетком [[18. век]]а из околине [[Мојковац|Мојковца]]. Пореклом су Тарски Никшићи.<ref>[https://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=1646.0]</ref> Славе Лучиндан.
* '''Катићи''' ('''Милутиновићи''', '''Јокићи''', '''Миловићи'''). Дошли пола века након Савића из Војмислића. Старином су [[Ровчани]]. Слава Лучиндан. Имају одсељене у [[Тврђан]] и [[Родељ]] код Лепосавића.
* '''''Брђани''''' ('''Недељковићи''', '''Милентијевићи''', '''Ракићи)'''.<ref>[https://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=1870.0</ref>] Дошли након [[1878]]. из [[Житковац (Звечан)|Житковца]], а у [[Житковац (Звечан)|Житковац]] из [[Влахиње (Косовска Митровица)|Влахиње]]. Родоначелник им се звао Максим. Славе Св. Враче.
* '''''Морачани'' (Милићевићи''' и '''Јевремовићи)'''. Дошли крајем [[19. век]]а из [[Велико Рударе|Рудара]], а у [[Велико Рударе|Рударе]] из Борчана. Славе Аранђеловдан.
* '''Милосављевићи'''-, ушли у Катиће. Довео их ага из [[Жеровница|Жеровнице]]. Славе славу Катића, али и очинску Спасовдан.
*'''Вуксановићи'''-, дошли из [[Бољетин]]а након другог светског рата. Славе Илиндан.
* '''Христов'''-, [[Бугари]]. Доселили се после [[Други светски рат|другог светског pата]] из околине [[Димитровград]]а. Славе Никољдан.
* '''Ђокићи'''-, досељени из [[Житковац (Звечан)|Житковца]].
* '''Радовановићи'''-, из [[Липовица (Звечан)|Липовице]]. <ref name="Радослав Љ. Павловић-Копаоник>{{Cite book |ref= harv|last=Љ. Павловић|first=Радослав|title=Копаоник|year=2012|publisher=Копи студио|location=Крушевац}} {{COBISS|ID=195254540}}</ref>
 
== Демографија ==
478

измена