Отворите главни мени

Промене

6 бајтова уклоњено ,  пре 11 месеци
м
Разне исправке
{{FixBunching|end}}
 
'''Хормон раста''' или '''соматотропин''' је [[peptid|пептидни]] [[хормони|хормон]] кога лучи [[предњи режањ хипофизе|предњи режањ]] [[хипофиза|хипофизе]] ([[аденохипофиза]]), који стимулише раст организма, а има улогу и у рагулацији разних [[метаболизам|метаболичких процеса]].<ref name="Медицинска_физиологија">{{Cite book | authorlast=Guyton|first=Arthur C. Guyton John E. Hall | title=Медицинска физиологија | edition= | issue= | pages= | publisher=Савремена администрација |location=Београд | year=1999 |id=ISBN 638705999 | doi= | url= }}</ref><ref name="Goodman_Gilman">{{GoodmanGilman11th}}</ref>
 
== Грађа ==
По саставу је једноланчани [[peptid|полипептид]] и садржи 191 [[аминокиселина|аминокиселину]]. [[Молекулска маса]] му је око 21.500 [[јединица атомске масе|далтона]], а [[изоелектрична тачка]] 4.9. У структури поседује две интрамолекуларне [[дисулфидна веза|дисулфидне везе]]. Сличну структуру хормону раста поседују хормони [[пролактин]] и [[хорионски соматотропин]] ([[хумани плацентални лактоген]]).<ref name="Кораћевић">{{Cite book |author1last=Кораћевић|first=Даринка Кораћевић |author2=Гордана Бјелаковић |author3=Видосава Ђорђевић | title=Биохемија | edition= | issue= | pages= | publisher=Савремена администрација |location= | year= |isbn=978-8638706228 | doi= | url= }}</ref><ref name="Lehninger">{{Lehninger4th}}</ref>
 
[[Ген]]и за хормон раста се налазе на [[Хромозом 17 (човек)|хромозому 17]] у локусу q22-24. Структура овог хормона је различита код разних врста. На човека делује само хормон раста [[примати|примата]] (човека и мајмуна).
Хормон раста нема неки циљни орган, већ испољава своје дејство на готово сва [[Ткиво (биологија)|ткива]] у телу.
Игра улогу у регулисању процеса раста (раст у висину), као и регулисању разних метаболичких процеса (анаболичко дејство).
 
* Соматотропин подстиче пораст запремине ћелија, саму деобу ћелија ([[митоза]]) као и диференцијацију неких ћелија нпр. [[мишићна ћелија|мишићних]] и [[коштана ћелија|коштаних ћелија]]. Посебно је значајно дејство овог хормона на [[скелетни систем|скелет]]. Под утицајем овог хормона повећава се стварање [[протеин]]а у [[коштане ћелије|коштаним ћелијама]] и ћелијама [[хрскавичаво ткиво|хрскавице]] ([[хондроцити]]), деоба ових ћелија се такође повећава, а такође и трансформација ћелије хрскавице у коштане ћелије. [[Дијафиза]] дугих [[кости]]ју се издужује, а [[епифиза|епифизе]] (крајеви кости) удаљавају једна од друге. Између епифизе и дијафизе налази се епифизна пукотина, која садржи ћелије хрскавице, чијом деобом и трансформацијом настају коштане ћелије и кост се издужује. Међутим временом долази до исцрпљивања ћелија хрскавице у [[епифизна пукотина|епифизној пукотини]], тако да се дијафиза спаја са епифизама и тако се прекида раст костију у дужину. Од тог тренутка оне могу расти само у ширину. Кости плочастог облика могу расти под утицајем овог хормона непрестано, па су у случају повећане секреције овог хормона нпр. код [[акромегалија|акромегалије]] посебно изражене.
* Хормон раста доводи и до повећане синтезе протеина у свим ћелијама организма. Он стимулише [[мембрански транспорт|транспорт аминокиселина кроз ћелијску мембрану]] у ћелије, тако да се у њима повећава концентрација [[аминокиселина]], као [[супстрат]]а за производњу [[протеин]]а. Соматотропин стимулише и [[Транслација (генетика)|транслацију]] т[[Рибонуклеинска киселина|РНК]] ([[транспортна РНК|транспортне РНК]]), што доводи до повећане синтезе протеина. Такође на нивоу једра подстиче се процес [[транскрипција|транскрипције]], па се ствара и више [[иРНК|информационе РНК]] (иРНК). Процес разградње (катаболизма) протеина се истовремено успорава.
 
== Литература ==
* {{Cite book |ref= harv|authorlast=Guyton|first=Arthur C. Guyton John E. Hall | title=Медицинска физиологија | edition= | issue= | publisher=Савремена администрација |location=Београд | year=1999 |id=ISBN 638705999 | doi= | url= }}
* {{Cite book |ref= harv|author1last=Даринка Кораћевић |first=Даринка|author2=Гордана Бјелаковић |author3=Видосава Ђорђевић | title=Биохемија | edition= | issue= | publisher=Савремена администрација |location= | year= |isbn=978-8638706228 | doi= | url= }}
 
== Спољашње везе ==
1.506.851

измена