Лав Камењев — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м harvardski nacin citiranja
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 39:
Након што је 1. децембра 1934. убијен популарни лењинградски партијски вођа [[Сергеј Киров]], Камењев је ухапшен и избачен из Партије. Следеће је године на суђењу признао "морално саучесниство" у убиство, а на затвореном суђењу за тзв. [[Кремаљска афера|Кремаљску аферу]] био осуђен на 10 година затвора. Током издржавања казне је у лето 1936. године доведен у [[Москва|Москву]] где му се заједно са Зиновјевим судило у тзв. [[Први московски процес|Првом московском процесу]]. На њему је био оптужен за заверу са Троцким, током које је требало да организује [[атентат]]е против Стаљина и других совјетских вођа. Камењев је признао кривњу, наводно делом мотивисан и тиме што му је Стаљин лично обећао милост. Упркос томе је осуђен на смрт и погубљен следећи дан. Његов процес се сматра почетком Велике чистке у којој су страдали и чланови његове породице; синови Јуриј и Александар су били погубљени 1938. и 1939. године, а супруга Олга (од које се био развео крајем 1920-их) нешто касније, у тзв. [[Медвједевски покољ|Медвједјевском покољу]] за време [[Други светски рат|Другог светског рата]] 1941. године.
 
Његова друга супруга Татјана Гљебова,<ref>{{harvnbsfn|Conquest|1991|pp=76}}</ref> са којом се био оженио 1928. године је умрла у логорима; преживео је једино њихов син Владимир Гљебов (1929—1994), који је после постао професор историје на [[Новосибирски универзитет|Новосибирском универзитету]].<ref>Geert Mak, In Europa, 2009. Episode "1933, Russia"</ref>
 
== Референце ==