Википедија

Рене Декарт — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м harvardski nacin citiranja
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м ciscenje mrtvih referenci
Ред 31:
Рођен је [[31. март]]а [[1596]]. године у Ла Еју (''-{La Haue}-'', данас ''-{La Haue Descartes}-'') у [[Француска|Француској]].<ref>{{Cite book|last=Rodis-Lewis | first = Geneviève | chapter = Descartes' life and the development of his philosophy |editor-last=Cottingham |editor-first=John |editor-link=John Cottingham | title = The Cambridge Companion to Descartes |year=1992 | publisher = Cambridge University Press |isbn=978-0-521-36696-0 | url = https://books.google.com/books?id=Prhr9FBdQ_MC |pages=22}}</ref> Образовање је стекао у Ањону уписавши тада елитну језуитску школу у Ла Флешу (''-{La Fleche}-'') са само осам година ([[1604]]).{{sfn|Clarke|2006|p=24}} where he was introduced to mathematics and physics, including Galileo's work.<ref>{{Cite book|last=Porter | first = Roy |authorlink = Roy Porter | title = The Greatest Benefit to Mankind: A Medical History of Humanity from Antiquity to the Present | edition = paperback edition, 135798642 |year=1999 | origyear=1997 | publisher = Harper Collins | location = Great Britain |isbn=978-0006374541 |pages=217 | chapter = The New Science}}</ref> Ту је провео осам година учећи логику, математику и традиционалну Аристотелову филозофију. Његов биограф Адријан Бајет (-{''Adrian Baillet''}-) твди да је имао проблема са здрављем, па је добио дозволу да остаје у кревету до једанаест сати ујутру. Ту навику је задржао до краја живота. Једини предмет којим је био задовољан била је [[математика]]. Ово сазнање не само што је утицало на његов начин размишљања, већ и на његов целокупни рад.
 
По завршетку школе преселио се у [[Париз]] и после неког времена уписао је Универзитет у Пуатијеу (''-{Poitiers}-''). Дипломиравши права [[1616]], пријавио се за војну школу у Бредау (''-{Breda}-'').<ref>{{citeCite book|last2=Kaufmann | first2 = Walter | last=Baird | first = Forrest E. | title = From Plato to Derrida | publisher = Pearson Prentice Hall |year=2008 | location = Upper Saddle River, New Jersey |pages=373-377 | url = |id= |isbn=978-0-13-158591-1|pages=}}</ref> [[1618]]. године почео је да учи математику и механику код холандског научника [[Исак Бекман|Исака Бекмана]] (''-{Isaac Beeckman}-''), спознајући јединство природних наука. После две године проведене у [[Холандија|Холандији]], путовао је по [[Европа|Европи]] да би се [[1619]]. године прикључио Баварској војсци. У периоду од [[1620]]. до [[1628]]. године Декарт је путовао по Европи, боравећи у [[Чешка|Чешкој]] (1620), [[Мађарска|Мађарској]] ([[1621]]), [[Немачка|Немачкој]], Холандији и Француској (1622—1623). У Паризу је 1623. упознао Марена Мерсена (''-{Marina Mersenne}-'') који му је постао доживотни пријатељ и веза с многим тадашњим ученим људима. Из Париза је отпутовао у [[Италија|Италију]], где је неко време боравио у [[Венеција|Венецији]], да би се поново [[1625]]. године вратио у [[Француска|Француску]]. Декарт се временом уморио од силних путовања и одлучио да се скраси. Дуго је бирао земљу која би одговарала његовој природи и на крају се одлучио за [[Холандија|Холандију]]. Ту је живео током следећих двадесет година. Непосредно после настањења у Холандији, Декарт је почео да ради на својој првој великој тези у области физике, под називом Свет (''-{Le Monde, ou Traité de la Lumiere}-''). При завршетку овог рада до њега је стигла вест да је Галилеј осуђен на кућни затвор. Декарт је одлучио да не ризикује објављујући свој рад, тако да је Свет објављен само делимично после његове смрти. У Холандији је Декарт имао много пријатеља међу научницима. И даље је одржавао пријатељство са Бекманом и Мерсеном. Контактирао је и са многим другим научницима и мислиоцима свога времена.
 
Године 1649. [[шведска]] краљица [[Кристина, краљица Шведске|Кристина]] убедила је Декарта да дође у [[Стокхолм]]. Двадесеттрогодишња краљица је желела да је Декарт подучава филозофији у пет сати ујутро, због њених државничких дужности само је тада имала времена. Желећи да својим саветима утиче на ћудљиву владарку тада моћне земље како би тиме учинио нешто за мир у свету, Декарт је подносио сурове услове у земљи стена и глечера. После само неколико месеци проведених на хладној северној клими, ходајући свако јутро до палате, Декарт је умро [[11. фебруар]]а [[1650]]. године од запаљења плућа, у педесет и четвртој години.
Ред 166:
 
== Литература ==
* {{Cite book|last2=Kaufmann | first2 = Walter | last=Baird | first = Forrest E. | title = From Plato to Derrida | publisher = Pearson Prentice Hall |year=2008 | location = Upper Saddle River, New Jersey |pages=373-377 | url = |id= |isbn=978-0-13-158591-1|pages=}}
* {{Cite book|last=Porter | first = Roy |authorlink = Roy Porter | title = The Greatest Benefit to Mankind: A Medical History of Humanity from Antiquity to the Present | edition = paperback edition, 135798642 |year=1999 | origyear=1997 | publisher = Harper Collins | location = Great Britain |isbn=978-0006374541 |pages=217 | chapter = The New Science}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Rodis-Lewis | first = Geneviève | chapter = Descartes' life and the development of his philosophy |editor-last=Cottingham |editor-first=John |editor-link=John Cottingham | title = The Cambridge Companion to Descartes |year=1992 | publisher = Cambridge University Press |isbn=978-0-521-36696-0 | url = https://books.google.com/books?id=Prhr9FBdQ_MC |pages=22}}
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Рене_Декарт”