Википедија

Црно море — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Уклањање сувишних унутрашњих веза
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Ред 2:
| име = Црно море
| слика = Map of the Black Sea with bathymetry and surrounding relief.svg
| опис_слике = Рељефна карта басена Црног мора
| координате = {{Coord|44|N|35|E|type:waterbody_scale:8000000 |display=inline,title}}
| доток = [[Дунав]], [[Дњепар]], [[Јужни Буг]], [[Дњестар]], [[Дон]], [[Кубањ (река)|Кубањ]], [[Риони]] и [[Кизил (ријека)|Кизил]]
| отоке = [[Босфор]]
| земље_басена = [[Аустрија]], [[Белорусија]], [[Босна и Херцеговина]], [[Бугарска]], [[Хрватска]], [[Грузија]], [[Немачка]], [[Мађарска]], [[Молдавија]], [[Пољска]], [[Румунија]], [[Русија]], [[Србија]], [[Словачка]], [[Словенија]], [[Турска]] и [[Украјина]]
| дужина = 1.175
| површина = 436.402
Ред 18:
[[Датотека:Здание санатория «Орджоникидзе» (Сочи, курортный пр.)102.jpg|thumb|250п|Здравствени центар у [[Сочи]]ју, Русија]]
 
'''Црно море''' је водена маса и [[ивично море]] [[Атлантски океан|Атлантског океана]] између [[источна Европа|источне Европе]], [[Кавказ (регион)|Кавказа]] и [[Западна Азија|западне Азије]].<ref name="UNEP20012">{{cite web|url=http://maps.grida.no/go/graphic/sosio_economic_indicators_for_the_countries_of_the_black_sea_basin_giwa|title=Socio-economic indicators for the countries of the Black Sea basin |others= UNEP/GRID-Arendal Maps and Graphics Library|year=2001|archiveurl=https://web.archive.org/web/20110210044702/http://maps.grida.no/go/graphic/sosio_economic_indicators_for_the_countries_of_the_black_sea_basin_giwa|archivedate = 10. 202. 2011.|deadurl=yes|accessdate = 11. 12. 2010.|df=mdy-all}}</ref> Снабдевају га бројне велике реке, као што су [[Дунав]], [[Дњепар]], [[Јужни Буг]], [[Дњестар]], [[Дон]] и [[Риони]]. Око трећина воде Европе дотиче у Црном мору,<ref>{{Cite web|url=http://blacksea-education.ru/e2.shtml|title=Black Sea: Geography, Oceanography, Ecology - Basic Information|last=|first=|date=|website=|publisher=|language=|archive-url=|archive-date=|access-date accessdate= 505. 4. 2018}}</ref> обухватајући [[Аустрија|Аустрију]], [[Белорусија|Белорусију]], [[Босна и Херцеговина|Босну и Херцеговину]], [[Бугарска|Бугарску]], [[Хрватска|Хрватску]], [[Грузија|Грузију]], [[Њемачка|Немачку]], [[Мађарска|Мађарску]], [[Молдавија|Молдавију]], [[Пољска|Пољску]], [[Румунија|Румунију]], [[Русија|Русију]], [[Србија|Србију]], [[Словачка|Словачку]], [[Словенија|Словенију]], [[Турска|Турску]] и [[Украјина|Украјину]].
 
Црно море обухвата површину од 436.400{{nbsp}}km<sup>2</sup>² (без [[Азовско море|Азовског мора]]),<ref>Surface Area—{{cite web|url=https://www.ceoe.udel.edu/blacksea/geography/index.html|title=Black Sea Geography|year=2003|work=University of Delaware College of Marine Studies|accessdate = 303. 4. 2014.}}</ref> има максималну добину 2.212{{nbsp}}m,<ref>Maximum Depth—{{cite web|url=http://ec.europa.eu/environment/enlarg/blackseafactsfigures_en.htm|title=Europa – Gateway of the European Union Website|work=Environment and Enlargement – The Black Sea: Facts and Figures|archiveurl=https://web.archive.org/web/20081114143619/http://ec.europa.eu/environment/enlarg/blackseafactsfigures_en.htm|archivedate = 14. 11. 2008.|deadurl=yes|df=mdy-all}}</ref> и запремину од 547.000{{nbsp}}km<sup>3</sup>.<ref>{{cite journal|date = 30. 303. 1989.|title=Unexpected changes in the oxic/anoxic interface in the Black Sea|url=http://www.nature.com/nature/journal/v338/n6214/abs/338411a0.html|volume=338|pages=411–413411-413|doi=10.1038/338411a0|accessdate = 202. 12. 2006.|work=Nature Publishing Group}}</ref> Ограничено је [[Понтијске планине|Понтијским планинама]] на југу, [[Кавкаске планине|Кавкаским планинама]] на истоку, [[Кримске планине|Кримским планинама]] на северу, [[Странџа|Странџи]] на југозападу, [[Доброџија плато|Доброџији платоу]] на северозападу. Најдужи источно-западни опсег је око 1.175{{nbsp}}km.
 
Важни градови дуж обале су Батуми, [[Бургас]], [[Констанца]], [[Гиресун]], [[Истанбул]], [[Керч]], [[Новоросијск]], [[Одеса]], [[Орду]], [[Поти]], [[Ризе]], [[Самсун]], [[Севастопољ]], [[Сочи]], [[Сухуми]], [[Трапезунт]], [[Варна]], [[Јалта]] и [[Зонгулдак]].
Ред 29:
 
== Обим ==
[[Međunarodna hidrografska organizacija|Међународна хидрографска организација]] дифинише границе Црног мора на следећи начин:<ref>{{cite web|url=http://www.iho.int/iho_pubs/standard/S-23/S-23_Ed3_1953_EN.pdf|title=Limits of Oceans and Seas, 3rd edition|year=1953|publisher=International Hydrographic Organization|accessdate = 707. 2. 2010.}}</ref>
* ''На југозападу.'' Североисточна граница [[Мраморно море|Мраморног мора]].
* ''У [[Керчки пролаз|Керчком пролазу]].''
Ред 35:
== Име ==
=== Модерна имена ===
Тренутна имена мора обично су еквивалентна енглеском називу „-{Black Sea}-”, укључујући и оне земље које се граниче са морем:<ref>{{Cite book|url=http://www.karalahana.com/makaleler/karadeniz/karadeniz-ozhan-ozturk.htm|title=Karadeniz Ansiklopedik Sözlük|last=Öztürk|first=Özhan|publisher=Heyamola Yayınları|year=2005|place=İstanbul|pages=617–620617-620|archiveurl=https://web.archive.org/web/20121015182227/http://www.karalahana.com/makaleler/karadeniz/karadeniz-ozhan-ozturk.htm|archivedate = 15. 10. 2012.|deadurl=yes|df=mdy-all}}</ref>
* [[абхаски језик]]: -{Амшын Еиқәа}-;
* [[адигејски језик]]: -{Хы шӏуцӏэ}-;
Ред 47:
* [[украјински језик]]: -{Чорне море}-.
 
Таква имена још увек нису коришћена пре 13. века,{{sfn|Schmitt|1989|pages=310–313310-313}} али постоје назнаке да су она знатно старија.
 
У [[Грчка|Грчкој]], историјско име „Еуксинско море”, који има другачије значење и даље се широко користи:
Ред 79:
[[Датотека:The Danube Spills into the Black Sea.jpg|thumb|250п|Овај [[SeaWiFS]] снимак приказује живописне интеракције струја на површини мора]]
 
Црно море је маргинално море<ref name=Talley>Descriptive Physical Oceanography. Talley, Pickard, Emery, Swift.</ref> и највеће водено тело на свету са [[Меромиктичко језеро|меромиктичним]] сливом.<ref name=Merriam>{{cite web|url=http://www.merriam-webster.com/dictionary/meromictic |title=Meromictic|publisher=Merriam-webster.com |date= |accessdate = 14. 01. 2014.}}</ref> Дубинске воде се не мешају са горњим слојевима воде који примају кисеоник из атмосфере. Консеквентно, преко 90% дубинске водене масе Црног мора је [[Anoxic waters|аноксична]] вода.<ref name=Exploring>{{cite web|url=http://www.ceoe.udel.edu/blacksea/research/index.html |title=Exploring Ancient Mysteries: A Black Sea Journey |publisher=Ceoe.udel.edu |date= |accessdate = 14. 01. 2014.}}</ref> Обрасци Црно морске циркулације су првенствено контролисани топографијом слива и [[Флувијални процес|флувијалним]] приливима, што доводи до снажно стратификоване вертикалне структуре. Услед ове ектремне стратификације, оно се класификује као [[Естуар#Salt wedge|слано клинасти естуар]].
 
Црно море размењује воду једино са [[Mediterranean Sea|Медитеранским морем]], тако да се сав прилив и одлив јавља у [[Босфор]]у и [[Дарданели]]ма. Прилив из Медитерана има виши салинитет и густину од одлива, чиме се ствара класична естуарна циркулација. То значи да се улив густе воде из Медитерана јавља на дну док се одлив мање слане Црно морске површинске воде у [[Мраморно море]] јавља у близини површине. Површинска вода је продукат речних прилива, и то чини Црно море позитивним морем. Нето прилив неслане воде ствара изливну запремину која је два пута већа од улива. Евапорација и преципитација су приближно једнаке са око {{convert|300|km3/year|cumi/year}}.<ref name=Talley />
Ред 88:
 
Осим ободне струје постоје бројни квази-перманентни обалски вртлози, који се формирају услед подизања воде око обалских преграда и механизама „ветровитог склупчавања”. Јачина тих појава током дате године је контролисана сезонским атмосферским и речним варијацијама. Током пролећа се формира Батумски вртлог у јужноисточном углу мора.<ref name=Korotaev>{{Cite journal
| last1 last= Korotaev | first1first = G.
| title = Seasonal, interannual, and mesoscale variability of the Black Sea upper layer circulation derived from altimeter data
| doi = 10.1029/2002JC001508
| journal = Journal of Geophysical Research
| volume = 108
| year = 2003
| pmid =
| pmc =
Ред 100:
Испод површинских вода — од око 50–100 метерара — постоји [[halocline|халоклин]] који се зауставља на хладном интермедијерном слоју ({{јез-енг|Cold Intermediate Layer - CIL}}). Овај слој се састоји од хладних, сланих површинских вода, које су резултат локализованог атмосферског хлађења и смањеног речног прилива током зимских месеци. То је остатак мешовитог зимског површинског слоја.<ref name=Talley /> Дно халоклинског слоја је обележено главним [[pycnocline|пикноклином]] на око {{convert|100|-|200|m|ft}} и тај диспаритет густине је главни механизам изолације дубоке воде.
 
Испод пикноклина је дубинска водена маса, где салинитет достиже 22,3 -{psu}-, а температуре су око 8,9&nbsp; °-{C}-.<ref name=Talley /> Хидрохемијско окружење се мења из оксигенисаног у аноксично, пошто бактеријска декомпозиција потонуле биомасе користи сав слободан кисеоник. Слабо [[geothermal heating|геотермално загревање]] и дуго [[Residence time (fluid dynamics)|време задржавања]] стварају веома дебео конвективни доњи слој.<ref name=Korotaev />
 
== Хидрохемија ==
 
Услед присуства бескисеоничне дубинске воде органска материја, укључујући [[Антропогени стресни фактори|антропогене]] артифакте као што су трупови бродова, остају добро презервирани. Током периода високе површинске продуктивности, краткотрајно [[алге|алгално]] цветање формира органски богате слојеве познате као [[сапропел]]и. Научници су известили о годишњем [[phytoplankton|фитопланктонском]] цветању које се може видети на многим НАСА снимцима региона.<ref>[http://earthobservatory.nasa.gov/NaturalHazards/natural_hazards_v2.php3?img_id=3669 Black Sea Becomes Turquoise] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20081028221745/http://earthobservatory.nasa.gov/NaturalHazards/natural_hazards_v2.php3?img_id=3669 |date = 28. 10. 2008. }} earthobservatory.nasa.gov. RetrievedПриступљено December 2, 2006.</ref> Услед тих карактеристика Црно море је привукло пажњу научника у пољу [[marine archaeology|поморска археологије]], пошто су откривени трупових древних бродова у изузетно добром стању презервације, као што је [[Византија|византијска]] олупина [[Синоп Д]], лоцирана у аноксичном слоју уз обалу [[Синоп]]а у Турској.
 
Моделовање показује да би ослобађање облака [[водоник сулфид]]а у случају [[asteroid impact|астероидног удара]] у Црно море представљало опасност за здравље — или чак живот — људи који живе на обалама овог мора.<ref>{{cite journal|doi=10.1007/s11069-006-0017-7|title=Asteroid impact in the Black Sea. Death by drowning or asphyxiation?|year=2006|last1last=Schuiling|first1first=Roelof Dirk|last2=Cathcart|first2=Richard B.|last3=Badescu|first3=Viorel|last4=Isvoranu|first4=Dragos|last5=Pelinovsky|first5=Efim|journal=Natural Hazards|volume=40|issue=2|pages=327–338327-338}}</ref>
 
Постоје изоловани извештаји од бакљама на Црном мору које се јављају током олуја са грмљавином, што је вероватно узроковано паљењем муњама запаљивог гаса који избија из морских дубина.<ref>{{cite web |url=http://www.cosis.net/abstracts/EGU2007/01654/EGU2007-J-01654.pdf |title=Asteroid impact in the Black Sea: tsunami and toxic gas emission |website=www.cosis.net}}</ref>
 
== Популација ==
Ред 129:
[[Датотека:Mamaia_Beach_(September_2013).JPG|border|135п|link=Констанца|Констанца]]<br />[[Констанца]]
|-
| style="text-align:center; background:#f0f0f0;"|1||align=left|'''[[Истанбул]]'''||Турска||Истанбул||14.324.240<ref>{{cite web |url=http://rapor.tuik.gov.tr/reports/rwservlet?adnksdb2&ENVID=adnksdb2Env&report=wa_turkiye_ilce_koy_sehir.RDF&p_il1=34&p_kod=1&p_yil=2011&p_dil=1&desformat=html |title=Turkish Statistical Institute |publisher=Rapor.tuik.gov.tr |date= |accessdate = 14. 101. 2014. |deadurl=yes |archiveurl=https://web.archive.org/web/20120825102509/http://rapor.tuik.gov.tr/reports/rwservlet?adnksdb2&ENVID=adnksdb2Env&report=wa_turkiye_ilce_koy_sehir.RDF&p_il1=34&p_kod=1&p_yil=2011&p_dil=1&desformat=html |archivedate = 25. 808. 2012. |df=mdy-all}}</ref>
|-
| style="text-align:center; background:#f0f0f0;"|2||align=left|'''[[Одеса]]'''||Украјина||Одеса||1.003.705
|-
| style="text-align:center; background:#f0f0f0;"|3||align=left|'''[[Самсун]]'''||Турска||Самсун||535.401<ref>{{cite web |url=http://rapor.tuik.gov.tr/reports/rwservlet?adnksdb2&ENVID=adnksdb2Env&report=wa_turkiye_ilce_koy_sehir.RDF&p_il1=55&p_kod=1&p_yil=2011&p_dil=1&desformat=html |title=Turkish Statistical Institute |publisher=Rapor.tuik.gov.tr |date= |accessdate = 14. 101. 2014. |deadurl=yes |archiveurl=https://web.archive.org/web/20140116125342/http://rapor.tuik.gov.tr/reports/rwservlet?adnksdb2&ENVID=adnksdb2Env&report=wa_turkiye_ilce_koy_sehir.RDF&p_il1=55&p_kod=1&p_yil=2011&p_dil=1&desformat=html |archivedate = 16. 101. 2014. |df=mdy-all}}</ref>
|-
| style="text-align:center; background:#f0f0f0;"|4||align=left|'''[[Констанца]]'''||Румунија||Костанца||491.498<ref>[http://www.analizeeconomice.ro/2016/03/cat-crescut-populatia-in-principalele.html Cât a crescut populația în principalele zone metropolitane ale țării în ultimele două decenii | Analize economice<!-- Botovski generisani naziv -->]</ref>
Ред 143:
| style="text-align:center; background:#f0f0f0;"|7||align=left|'''[[Сочи]]'''||Русија||[[Краснодарска Покрајина]]||343.334
|-
| style="text-align:center; background:#f0f0f0;"|8||align=left|'''[[Трапезунт|Трапезумт]]'''||Турска||Трапезумт||305.231<ref>{{cite web |url=http://rapor.tuik.gov.tr/reports/rwservlet?adnksdb2&ENVID=adnksdb2Env&report=wa_turkiye_ilce_koy_sehir.RDF&p_il1=61&p_kod=1&p_yil=2011&p_dil=1&desformat=html |title=Turkish Statistical Institute |publisher=Rapor.tuik.gov.tr |date= |accessdate = 14. 101. 2014. |deadurl=yes |archiveurl=https://web.archive.org/web/20140116125412/http://rapor.tuik.gov.tr/reports/rwservlet?adnksdb2&ENVID=adnksdb2Env&report=wa_turkiye_ilce_koy_sehir.RDF&p_il1=61&p_kod=1&p_yil=2011&p_dil=1&desformat=html |archivedate = 16. 101. 2014. |df=mdy-all}}</ref>
|-
| style="text-align:center; background:#f0f0f0;"|9||align=left|[[Новоросијск|'''Новоросијск]]''']]||Русија||[[Краснодарска Покрајина]]||241.952
|-
| style="text-align:center; background:#f0f0f0;"|10||align=left|'''[[Бургас]]'''||Бугарска||Бургас||223.902<ref>{{cite web |url= http://www.turkstat.gov.tr/Start.do;jsessionid=v3y1hn3WTDYWhYT7mYrLJCrx3NTyVyvvyd2LjrWtclF5QSnSmLB9!-177405817 |title=Turkish Statistical Institute |publisher=Rapor.tuik.gov.tr |date= |accessdate = 14. 101. 2014. |df=mdy-all }}</ref>
|-
| style="text-align:center; background:#f0f0f0;"|11||align=left|'''[[Батуми]]'''||Грузија||[[Аџарија]]||190.405<ref>{{cite web|url=http://www.batumi.ge/en/ |title=Batumi City Hall website |date= |accessdate = 10. 808. 2017.}}</ref>
|}
{{clear}}
Ред 157:
 
== Литература ==
{{Refbeginrefbegin|30em}}▼
* {{Cite book|ref=harv|url=http://www.karalahana.com/makaleler/karadeniz/karadeniz-ozhan-ozturk.htm|title=Karadeniz Ansiklopedik Sözlük|last=Öztürk|first=Özhan|publisher=Heyamola Yayınları|year=2005|place=İstanbul|pages=617–620617-620|archiveurl=https://web.archive.org/web/20121015182227/http://www.karalahana.com/makaleler/karadeniz/karadeniz-ozhan-ozturk.htm|archivedate = 15. 10. 2012.|deadurl=yes|df=mdy-all}}
▲{{Refbegin|30em}}
* {{Cite book| ref= harv |authorlast=Ghervas|first=Stella Ghervas |others= "Odessa et les confins de l'Europe: un éclairage historique", in Stella Ghervas et François Rosset (ed)|title=Lieux d'Europe. Mythes et limites|location=|publisher=Paris, Editions de la Maison des sciences de l'homme|year=2008|isbn=978-2-7351-1182-4|pages=}}
* [[Charles King (professor of international affairs)|Charles King]]. ''The Black Sea: A History''. {{page|year=2004|isbn=978-0-19-924161-3|pages=}}
* William Ryan and Walter Pitman. ''Noah's Flood''. {{page|year=1999|isbn=978-0-684-85920-0|pages=}}
* {{Cite book| ref= harv |last=Ascherson|first=Neal|authorlink=Neal Ascherson|title=[[Black Sea (1995 book)|Black Sea]]|location=|publisher=(Vintage 1996)|year=|isbn=978-0-09-959371-3|pages=}}
* {{cite encyclopedia | article = BLACK SEA |last=Schmitt| first = Rüdiger | authorlink = | url = http://www.iranicaonline.org/articles/black-sea | editor-last = | editor-first = | editor-link = | encyclopedia = Encyclopaedia Iranica, Vol. IV, Fasc. 3 | location = | publisher = |year=1989|id=| ref = harv |pages=310–313310-313}}
* Rüdiger Schmitt, "Considerations on the Name of the Black Sea", in: ''Hellas und der griechische Osten'' (Saarbrücken 1996). pp. 219–224
* {{Cite book| ref= harv |last=West|first=Stephanie|title=‘The Most Marvellous of All Seas’: the Greek Encounter with the Euxine|place=''Greece & Rome''|volume=50|issue=2|year=2003|pages=151–167151-167}}
* {{Cite book| ref= harv |url=https://www.researchgate.net/publication/290938137_The_Black_Sea_The_Flood_and_the_ancient_myths|last=Dimitrov|first=Petko|last2=Dimitrov|first2=Dimitar|title=THE BLACK SEA, THE FLOOD AND THE ANCIENT MYTHS|publisher=Varna|year=2004|isbn=978-954-579-335-6|pages=91}}
* {{Cite book| ref= harv |author=Dimitrov, D. |url= https://www.researchgate.net/publication/311582414_Geology_and_Non-traditional_resources_of_the_Black_Sea |title= Geology and Non-traditional resources of the Black Sea |location=|publisher=[[VDM Publishing|LAP Lambert Academic Publishing]]|year=2010|isbn=978-3-8383-8639-3|pages=}} 244p.
{{refend}}
 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Црно_море”