Епархија пакрачко-славонска — разлика између измена

Надлежни архијереј је епископ [[Јован Ћулибрк|Јован (Ћулибрк)]], а сједиште епархије се налази у [[Пакрац]]у гдје је и [[Саборна црква у Пакрацу|Саборна црква]].

 

=== Почеци православља у Славонији ===

 

Јаче насељавање подручја [[Славонија|Славоније]] [[Срби]]ма везује се за другу половину [[15. век|15. вијека]]. Многи [[Срби]] тада долазе са српским деспотом [[Вук Бранковић (деспот)|Вуком Бранковићем]] ([[Вук Бранковић (деспот)|Змај Огњени Вук]]), који због заслуга у ратовима од [[Угарска|угарског]] краља [[Матија Корвин|Матије Корвина]] добија неколико посједа и утврђења, међу којима и град [[Бијела Стијена (Славонија)|Бијелу Стијену]].<ref>[http://eparhija-slavonska.com/html/cirilica/eparhija.html Епархија славонска: Историја] {{Wayback|url=http://eparhija-slavonska.com/html/cirilica/eparhija.html |date=20140730192500 }}, 4. август 2014.</ref>

 

Вјерским животом православних [[Срби|Срба]] у [[Славонија|Славонији]] под [[Османско царство|Турцима]] руководили су најприје поједини [[свештеник|свештеници]], а још више [[монаштво|калуђери]], који су заједно са народом долазили из [[Србија|Србије]] или из [[Босна|Босне]]. Тада настају и [[манастир]]и [[Манастир Пакра|Пакра]] и [[Манастир Ораховица|Ораховица]], као и [[Манастир Дејановац|Дејановац]] или [[Манастир Крушковац|Крушковац]] код данашњих [[Окучани|Окучана]]. Са обновом [[Пећка патријаршија|Пећке патријаршије]] ([[1557]]) оснива се прва српска епархија на тлу [[Славонија|Славоније]] — '''Пожешка епархија'''. Први помен о Пожешкој епархији налази се у записима на рукописним књигама [[Манастир Ораховица|манастира Ораховице]] из [[1585]]. године, када је забележено и име тадашњег пожешког митрополита [[Јосиф (митрополит пожешки)|Јосифа]]. Почевши од [[1590]]. године, у итворима се помиње пожешки митрополит [[Василије (митрополит пожешки)|Василије]] који је [[1595]]. године пребегао у суседну хабзбуршку Горњу Славонију (Словиње) и тамо постао први владика православних Срба на подручју [[Вараждински генералат|Вараждинског генералата]]. У српским поменицима из 16. и 17. века забележена су и имена пожешких митрополита [[Софроније (митрополит пожешки)|Софронија]] и [[Григорије (митрополит пожешки)|Григорија]]. На основу турских извора зна се и за пожешког митрополита [[Стефан (митрополит пожешки)|Стефана]] из [[1641]]. године. Није тачно утврђено седиште пожешких владика — [[Пожега (Славонска)|Пожега]] или [[манастир Ораховица]].<ref>[http://eparhija-slavonska.com/html/cirilica/eparhija.html Епархија славонска: Пожешка епархија] {{Wayback|url=http://eparhija-slavonska.com/html/cirilica/eparhija.html |date=20140730192500 }}, 4. август 2014.</ref> Пожешка епархија је сигурно постојала до [[1688]]. односно до заузећа [[Славонија|Славоније]] од стране [[Хабзбурзи|Хабзбурговаца]].

 

[[Датотека: Vladičanski dvor i Saborna crkva u Pakracu.JPG|мини|290п|м|Владичански двор и Саборна црква у Пакрацу]]

[[Датотека: Манастир Јасеновац.jpg|мини|290п|м|[[Манастир Јасеновац]]]]

Током [[18. век|18. вијека]] највећи изазов новооснованој епархији било је [[Гркокатолицизам|унијаћење]]. Црква се борила стално и на више страна. Епископ [[Никифор Стефановић]] основао је средином [[18. век|18. вијека]] богословију у [[Пакрац]]у. У то вријеме почиње и оснивање [[Срби|српских]] школа по селима [[епархија|епархије]]. Епископ [[Кирил Живковић]] је посебно радио на унапређењу културе, па је основао владичанску [[Библиотека|библиотеку]]. У [[19. век|19. вијеку]] и првој половини [[20. век|20. вијека]] епископи су углавном поклањали пажњу унапређењу културе и [[Образовање|образовања]] код мјесних [[Срби|Срба]], а посебно развоју [[Богословија у Пакрацу|богословије у Пакрацу]].

 

Током [[Други светски рат|Другог свјетског рата]] [[епархија]] и њени вјерници преживјели су најцрње дане. Велики број [[Срби|Срба]] је побијен, а цркве и манастири оштећени или порушени. После рата дошло је вријеме духовне и градитељске обнове ове мученичке епархије. Обновљени су бројни храмови ([[Окучани]], [[Нова Градишка]], [[Јасеновац]] и др.). Међутим, под притиском [[Савез комуниста Југославије|комунистичког режима]], вишедеценијска обнова није успјела у потпуности да надокнади уништено у [[Други светски рат|Другом свјетском рату]].

 

Књижно и умјетничко црквено благо из [[Пакрац]]а је сачувано захваљујући Хрвату Ивану Хитију који се јануара [[1992]]. заложио да се разбацане драгоцености пренесу у Универзитетску библиотеку у [[Загреб]]у. За овај подухват га је јануара [[2013]]. одликовала [[Српска православна црква]] Орденом Светог цара Константина.<ref>[http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Odlikovan-Hrvat-koji-je-spasao-srpsko-crkveno-blago.sr.html Одликован Хрват који је спасао српско црквено благо („Политика“, 21. фебруар 2013)]</ref>

 

=== Митрополити пожешки ===

* [[Јосиф (митрополит пожешки)|Јосиф]] (око 1585)