Велика народна скупштина Срба, Буњеваца и осталих Словена у Банату, Бачкој и Барањи — разлика између измена

Додао сам још два наслова са мало опширнијим текстом.
м
(Додао сам још два наслова са мало опширнијим текстом.)
[[Датотека:Banat backa baranja 02 map sr.png|мини|десно|300п|Банат, Бачка и Барања 1918. године.]]
'''Велика народна скупштина Срба, Буњеваца и осталих Словена у Банату, Бачкој и Барањи''' је била скупштина одржана у [[Нови Сад|Новом Саду]] 25. новембра 1918. године, која је прогласила присаједињење [[Банат]]а, [[Бачка|Бачке]] и [[Барања|Барање]] [[Краљевина Србија|Краљевини Србији]].
 
== Крај Великог рата (1914-1918) ==
Након капитулације [[Немачко царство|Немашког Царства]] у Првом Светском рату (1918) кренуле су серије масовних договора који су постигнути у наредних 5 година. Сваки договор је био намењен одређеној држави на страни Централних сила ([[Немачко царство|Немачка]], [[Аустроугарска]], [[Османско царство|Османско Царство]] и [[Краљевина Бугарска|Бугарска]]). Одмах након уговора везаних за Немачку, на ред је дошла [[Аустроугарска]]. Предстојећи договори подразумевали су распарчање Аустроугарске на више држава и самоуправних области ([[Њемачка Аустрија|Аустрија]], [[Краљевина Мађарска|Мађарска]], [[Држава Словенаца, Хрвата и Срба|Држава СХС]], [[Војводство Србија и Тамишки Банат|Војводина]], [[Срем]], [[Трансилванија]]...). Када су се мировни преговори завршили Краљевина Србија је кренула да врши офанзиву у [[Војводство Србија и Тамишки Банат|тадашњој Војводини]] и почела са окупацијом. Међутим, становници скоро свих насеља су Српску војску доживели као ослободиоце и српски војници нису примењивали никакву форму насиља док су поносно марширали највећим градовима регије. Након ослобођења Бачке и Барање и поделе Војводине (у доњем делу текста) формирала се такозвана '''Велика народна скупштина Срба, Буњеваца и осталих Словена у Банату, Бачкој и Барањи''' која ће преузети контролу над овим подручијима.
 
== Сазивање скупштине ==
 
Велику народну скупштину отворио је унијатски прота [[Јован Храниловић]] као најстарији посланик по годинама. Посланици скупштине заступали су 211 општина из Баната, Бачке и Барање, а седници су присуствовали и представници [[Срем]]а, чланови СНО Нови Сад, као и српски и француски официри који су се затекли у Новом Саду. Пошто је завршено конституисање Скупштине, председавање је преузео др [[Игњат Павлас]], који је најавио [[Јаша Томић|Јашу Томића]], председника СНО Нови Сад, као подносиоца главне одлуке. Јаша Томић се најпре краћим говором обратио овом историјском скупу, а потом је прочитао одлуке Скупштине.
[[Датотека:Војводина у свом недовршеном облику (1918)..png|мини|Војводина пре коначног усавршавања граница. У питању је скупштина Словена у Банату, Бачкој и Барнањи.]]
 
Велика народна скупштина није само прогласила присаједињење Баната, Бачке и Барање Краљевини Србији, већ је, такође, донела одлуку о формирању покрајинске управе (владе и скупштине) у овим регионима. Покрајинска влада је званично названа „Народна управа за Банат, Бачку и Барању“, а за њеног председника изабран је др. [[Јован Лалошевић]], док је покрајинска скупштина званично названа „Велики народни савет“, за чијег је председника изабран др. [[Славко Милетић]].
 
* Народна управа управљаће означеном територијом на основу начела потпуне слободе и равноправности за све народе. Сваки грађанин има неоспорно право, да на свом матерњем језику општи са свима властима.
* Седиште Великом народном савету и Народној управи је Нови Сад.
 
== Подела покрајине између Србије, Румуније и Мађарске ==
Са завршетком Великог рата (1914-1918) дошло је до још већих спорова између држава које су имале претензије на одређене територије. Један од највећих спорова на територији бивше Аустро-Угарске монархије био је заправо између Србије и Румуније. На територији некадашње Аустријске покрајине "Војводство Србија и Тамишки Банат" <ref>{{Citation|title=Војводство Србија и Тамишки Банат|date=2018-09-11|url=https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%92%D0%BE%D1%98%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%B8_%D0%A2%D0%B0%D0%BC%D0%B8%D1%88%D0%BA%D0%B8_%D0%91%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%82&oldid=20865656|language=sr-Cyrl|accessdate=2018-12-08}}</ref> живели су у већини Срби, али и велики број Румуна и Русина (који су одувек били најкарактеристичнији за Румунске кнежевине). Као што смо могли видети у једном од претходних наслова, након распарчавања Аустро-Угарске државе, Краљевина Србија је окупирала ову покрајину. Међутим, уз добре дипломатске односе две државе су нашле адекватну поделу, чак иако је она била јако погубна по Србе. Подела је обухватала припајање највећег дела Баната Румунији (која током рата није окупирала ни део ове области) у којој је живело доста Срба (који и дан данас живе на југозападу Румуније). Договор је такође подразумевао и предају веома важног града у то време, тачније Темишвара, Румунији<ref>{{Citation|title=Темишвар|date=2018-11-13|url=https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A2%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D1%88%D0%B2%D0%B0%D1%80&oldid=21046675|language=sr-Cyrl|accessdate=2018-12-08}}</ref>. Мађарска је по споразумима који су претходно потписани такође имала право на нешто ове територије, па су јој две државе доделиле малу област у најсевернијем делу покрајине. Ускоро након овога Краљевина СХС ће се формирати и веома брзо решити територијалне спорове са Краљевином Италијом. Након тога Краљевина СХС се дели на више административних области и добија међународно признање.
 
== Референце ==
87

измена