Крста Цицварић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м harvardski nacin citiranja; козметичке измене |
|||
Ред 22:
Убрзо након тога напустио је град и преселио се у Београд где је завршио Гимназију и уписао [[Филозофски факултет Универзитета у Београду|Филозофски факултет Београдског универзитета]]. Након тога, уписао је факултет у Бечу, али је одлучио да се врати у Србију и бави се анархистичим активизмом.
Цицварић је хапшен и затваран неколико пута због тога што је писао. 1905. године [[Василије Кнежевић]], један од чланова Цицварићеве групе ''Раднички клуб Једнакост'' основао је анархистички лист ''Хлеб и слобода''. Убрзо креће да због листа плаћа новчане казне, и због немогућности да их плати бива осуђен на затворску казну, док лист преузима Цицварић. Лист престаје да излази после само 3 броја, а Кнежевић се склања у Ваљево разочаран својим контактом са анархистима Цицварићем и [[Петар Муњић|Петром Муњићем]].<ref>{{harvnb|Кнежевић|2014|pp=26}}</ref> Цицварић је заједно са Петром Муњићем основао је анархистичке новине ''Радничка борба'' 1907. године. Новине престају да излазе после догађаја везаних за штрајк радника шећеране на Чукарици у фебруару 1907. године.<ref name="Реља Кнежевић">{{Cite book|last=Кнежевић|first=Реља|title=Директаши: револуционарно-синдикалистичка струја унутар Српске социјалдемократске партије 1906-1912|year=2014|url=https://www.ceeol.com/search/article-detail?id=64973|pages=55-82}}</ref> Због анархистичких текстова био је затворен у Пожаревцу и бива пуштен током анексионе кризе.<ref name="Владимир Баровић">{{cite web |last=Barović |first=Vladimir |title=Nekrunisani kralj "žute" štampe |url=https://www.vreme.com/cms/view.php?id=941852 |publisher=Vreme |accessdate=5. 12. 2018 |date=22. 7. 2010}}</ref>
У штампарији Живојина Дачића где се штампао Цицварићев лист ''Ново време'' је 1911. радио [[Недељко Чабриновић]], коме је он поклонио велики број књига и сва своја дела. Чабриновић их је понео са собом у Сарајево где је неке спалила његова мајка, а неке је сачувао и позајмљивао пријатељима.<ref>{{harvnb|Дедијер|1966|pp=200}}</ref><ref>{{cite book|last=Bogićević|first=Vojislav|title=Sarajevski atentat: izvorne stenografske biljes̆ke sa glavne rasprave protiv Gavrila Principa drugova, odrz̆ane u Sarajevu 1914 g|year=1954|publisher=Državni arhiv Narodne republike Bosne i Hercegovine|location=Sarajevo|url=https://books.google.rs/books?id=NJ8DAAAAMAAJ|accessdate = 6. 9. 2017|pages=29}}</ref>
| |||