Шри Ланка — разлика између измена

14 бајтова уклоњено ,  пре 1 године
м
Разне исправке
м (Враћене измене 178.220.110.14 (разговор) на последњу измену корисника 213.198.254.205)
ознака: враћање
м (Разне исправке)
'''Шри Ланка''', званично '''Демократска Социјалистичка Република Шри Ланка''' (раније име '''''Цејлон''''', а позната и као '''''Сри Ланка'''''), острвска је држава у [[Јужна Азија|јужној Азији]].<ref>[http://millenniumindicators.un.org/unsd/methods/m49/m49regin.htm United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications]</ref> Северозападно од Шри Ланке налази се [[Индија]] а југозападно је [[Малдиви|Малдивски архипелаг]]. Писана историја Шри Ланке дужа је од 3.000 година али постоје и теорије да су на овом острву постојале преисторијске људске насеобине пре 125.000 година.{{sfn|Roberts|2006|p=309}} Захваљујући свом географском положају и обали погодној за изградњу лука имала је велики стратешки значај од древног [[Пут свиле|Пута свиле]]{{sfn|Bandaranayke|1990|p=21}} до [[Други светски рат|Другог светског рата]].<ref>Британски премијер Винстон Черчил је тренутак када се једна јапанска флота припремала да изврши инвазију Шри Ланке описао као „најопаснији и најтежи тренутак целог сукоба“. – ''Commonwealth Air Training Program Museum'', [http://www.airmuseum.ca/mag/0410.html The Saviour of Ceylon]</ref>
 
Шри Ланка је мултикултурна земља, у којој се среће мноштво религија, народа и језика.{{sfn|Domrös|1998}} У њој живе [[Синхалези]], [[Шриланчански Тамили|шриланчански]] и [[Индијски Тамили|индијски]] Тамили, [[Шриланчаски Маври|Маври]], [[Бургери]], [[Малајци]], [[Кафири]] и домородачки народ [[Веде|Веда]].<ref>{{cite web|url=http://www.britannica.com/EBchecked/topic/624466/Vedda | title = Vedda | work = [[Енциклопедија Британика|Encyclopædia Britannica]] | accessdate=15. 07. 2014.}}</ref> На острву је присутно богато будистичко наслеђе а најстарији будистички спис у Шри Ланки је [[Пали канон|Палијски канон]] настао 29. године пре нове ере.{{sfn|Maguire|2001|p=69}}<ref>{{cite web|url=http://www.buddhanet.net/e-learning/dharmadata/fdd16.htm | title = Religions – Buddhism: Theravada Buddhism | work = BBC |date=02. 10. 2002.}}</ref> Новију историју земље обележио је тридесетогодишњи грађански рат завршен 2009. године победом владиних снага над организацијом [[Тамилски тигрови|Ослободилачки тигрови тамилског илама]].<ref>{{Cite web|url=http://www.reuters.com/article/2009/05/18/us-srilanka-war-sb-idUSTRE54D1GR20090518 | title = Reuters Sri Lanka wins civil war, says kills rebel leader | accessdate=04. 404. 2015 | work = Reuters | publisher = Reuters |date=18. 05. 2009.}}</ref>
 
По друштвеном уређењу Шри Ланка је [[Унитарна држава|унитарна]] република са председничким системом. Законодавна власт је смештена у [[Сри Џајаварденепура Коте]]у, предграђу пословног средишта и највећег града у држави [[Коломбо|Коломба]]. Шри Ланка је значајан произвођач [[чај]]а, [[Кафа|кафе]], драгуља, [[кокосова палма|кокоса]], [[guma|гуме]] и [[цимет]]а.<ref name=EB>{{Cite book|title=Encyclopædia Britannica: Cinnamon | publisher = Encyclopædia Britannica | year=2008| chapter = Cinnamon}}</ref> Острво обилује тропским шумама и разноврсним крајоликом са богатом флором и фауном.
 
Шри Ланка има дугу историју у међународној сарадњи, као оснивач [[Јужноазијска асоцијација за регионалну сарадњу|Јужноазијске асоцијације за регионалну сарадњу]] и једна од чланица [[Организација уједињених нација|Уједињених нација]], [[Комонвелт нација|Комонвелта]], [[Grupa 77|Г77]], и [[Покрет несврстаних|Покрета несврстаних]]. Једина је земља у јужној Азији која има висок [[индекс хуманог развоја]].<ref name="HDI">{{cite web|url=http://hdr.undp.org/sites/default/files/hdr14-summary-en.pdf | title = 2014 Human Development Report Summary | year=2014| accessdate=27. 07. 2014. | publisher = United Nations Development Programme | pages=21–25}}</ref>
 
== Географија ==
 
=== Геологија и рељеф ===
Шри Ланка се налази на [[Индијска тектонска плоча|Индијској тектонској плочи]], унутар [[Индо-аустралијска плоча|Индо-аустралијске плоче]].<ref name=ali>{{Cite journal|last=Ali| first = Jason R.| last2=Aitchison| first2 = Jonathan C.| title = Greater India | journal = Earth-Science Reviews | volume = 72 | issue = 3–4 | year=2005| doi = 10.1016/j.earscirev.2005.07.005| pages=170–173}}</ref> Смештена је југозападно од [[Бенгалски залив|Бенгалског залива]], између 5. и 10. степена СГШ и 79. и 82. степена ИГД.<ref>{{cite web|url=http://jyotisha.00it.com/Lankaco.htm | title = Geographic Coordinates for Sri Lanka Towns and Villages | publisher = jyotisha.00it.com | accessdate=15. 07. 2014.}}</ref> Од [[Индијски потконтинент|Индијског потконтинента]] одвојена је [[Залив Манар|заливом Манар]] и [[Мореуз Палк|мореузом Палк]]. Према хинду митологији некада је ово острво [[земљоуз]]ом било повезано са Индијом. Земљоуз је наводно било могуће препешачити све до 1480. године када су циклони продубили канал.{{sfn|Garg|1992|p=142}}<ref>{{cite web|url=http://www.rediff.com/news/2007/jul/04spec.htm | title = Ramar Sethu, a world heritage centre? | publisher = Rediff.com | accessdate=15. 07. 2014.}}</ref>
 
[[Датотека:Sri Paada1.JPG|мини|лево|Поглед на Срипаду са Маскелије.]]
[[Датотека:Tamil Nadu from Space (Courtesy- NASA).jpg|мини|лево|Поглед на Шри Ланку из [[спејс-шатл]]а.]]
 
Острво је богато минералима као што су [[илменит]], [[фелдспат]], [[графит]], [[силицијум диоксид]], [[каолинит]], [[лискун]], и [[торијум]].<ref name="minr">{{cite web|url=http://www.indexmundi.com/minerals/?country=lk&product=graphite&graph=production | title = Sri Lanka Graphite Production by Year | publisher = indexmundi.com | year=2009| accessdate=15. 07. 2014.}}</ref><ref name="thor">{{cite web|url=http://www.asiantribune.com/node/13747 | title = Availability of sizeable deposits of thorium in Sri Lanka | work = Tissa Vitharana | publisher = Asian Tribune | year=2008| accessdate=15. 07. 2014.}}</ref> У заливу Манар откривене су значајне количине нафте и гаса.<ref name="prdssl">{{cite web|url=http://www.prds-srilanka.com/pdfs/Sri_Lanka_Seismic_EIA_Final_Report.pdf| pages=iv–vii| title = Three Dimensional Seismic Survey for Oil Exploration in Block SL-2007-01-001 in Gulf of Mannar-Sri Lanka | publisher = Cairn Lanka | year=2009| accessdate=05. 404. 2015.}}</ref>
 
=== Воде ===
На Шри Ланки постоје 103 реке. Најдужа је [[Махавели]], дуга 335 km.{{sfn|Aves|2003|p=372}} На овим рекама постоји 51 водопад већи од 10 m. Највиши је водопад [[Бамбарканда]], висок 263 метра.<ref>{{cite web|url=http://www.lonelyplanet.com/sri-lanka | title = Introducing Sri Lanka | publisher = [[Лонли планет|Lonely Planet]] | accessdate=05. 404. 2015.}}</ref> Обала Шри Ланке дуга је 1.585 km.<ref name="unep">{{cite web|url=http://www.rrcap.unep.org/pub/soe/srilanka_coastal.pdf| title = Depletion of coastal resources| publisher = United Nations Environment Programme| pages=86| accessdate=05. 04. 2015| archive-url = https://web.archive.org/web/20120331091614/http://www.rrcap.unep.org/pub/soe/srilanka_coastal.pdf| archive-date=31. 03. 2012| dead-url = yes| df = }}</ref> Шри Ланка полаже право на [[ексклузивни привредни појас]] у дубини од 200 [[Наутичка миља|наутичких миља]] од обале, што је 6,7 пута веће од површине самог острва.
 
=== Клима ===
Клима је [[Тропска (прашумска) влажна клима|тропска]] и топла, захваљујући утицају ветрова са океана. Просечна температура се креће од 17&nbsp;°C на средишњој висоравни, где зими током неколико дана може да дође до појаве мраза, до максималним 33&nbsp;°C у осталим областима на нижој надморској висини. Просечна годишња температура се креће од 28 до скоро 31&nbsp;°C. Разлика између дневне и ноћне температуре може да износи од 14 до 18&nbsp;°C.<ref>{{cite web|url=http://www.mysrilanka.com/travel/theland/climate.htm | title = Climate & Seasons: Sri Lanka | publisher = mysrilanka.com | accessdate=05. 404. 2015.}}</ref>
 
На падавине највише утичу [[монсун]]и са Индијског океана и Бенгалског залива. У ''сувој зони'' и на неким од падина у приветрини на средишњој висоравни падне око 2.500 литара кише сваког месеца али на падине у заветрини на истоку и на североистоку падне веома мало кише. Највећи део истока, југоистока, и севера земље чини суву зону у којој падне између 1200 и 1900 литара кише годишње.<ref>{{cite web|url=http://www.mysrilanka.com/travel/theland/rainfall.htm | title = Sri Lanka Rainfall | work = mysrilanka.com | accessdate=15. 07. 2014.}}</ref> Суве северозападне и југоисточне обале имају најмање падавина, од 800 до 1200 литара годишње. С времена на време олује и тропски циклони доносе велику количину падавину југозападним, североисточним и источним деловима острва. У југозападним и планинским областима виша је влажност ваздуха.<ref>{{cite web|url=https://web.archive.org/web/20120625222627/http://www.climatetemp.info/sri-lanka/ | title = Sri Lanka Climate Guide | publisher = climatetemp.info}}</ref>
 
=== Флора и фауна ===
У приобаљу Шри Ланке налазе се развијени екосистеми [[корал]]а и [[Морска трава|морске траве]].<ref name="faosl">{{cite web|url=http://www.fao.org/docrep/X5627E/x5627e09.htm | title = 5 Coral Reefs of Sri Lanka: Current Status And Resource Management | publisher = Food and Agriculture Organization | accessdate=05. 404. 2015.}}</ref> На Шри Ланки се налази 45 [[естуар]]а и 40 [[лагуна]].<ref name="unep"/> Захваљујући [[Мангрове|мангровама]], које се пружају на више од 7.000 хектара, ублажене су последице [[земљотрес и цунами у Индијском океану 2004.|разорног цунамија из 2004.]] године у Индијском океану.<ref name="iucnas">{{cite web|url=http://www.elanguages.org/files/144094 | title = Information Brief on Mangroves in Sri Lanka | publisher = International Union for Conservation of Nature | accessdate=05. 404. 2015.}}</ref>
 
== Становништво ==
== Историја ==
[[Датотека:SpilbergenVimala.jpg|Слика из 17. вијека: Краљ Вималадармасурија и холандски истраживач Јорис ван Спилберген 1602. године|мини|300п]]
Острво Цејлон стари географи су познавали под називом ''Тапробане'' <ref name="Povijest 12">Повијест, 12. свезак, хрватско издање, Europapress sholding. {{page|year=|isbn=978-953-300-046-6|pages=}} страница 221</ref> (од санскритског ''Тамрапани''<ref name="Povijest 12"/>), те ''Салике'' или ''Серинда'' (из [[санскрт (језик)|санскритског]] '''Синхаладнипа''' тј. „острво лавова” <ref name="Povijest 12"/>)
Претпоставља се да су се данас већински Синхалези доселили на Шри Ланку при крају 6. вијека п. н. е. Након што је у 3. вијеку п. н. е. из Индије увезен [[Будизам]] настале су значајне цивилизације са средиштима [[Анурадапура|Анурадапури]] (између 200. године п. н. е. и 1000. п. н. е) и [[Полонарува|Полонаруви]] (између 1070. и 1200.)
 
У средњем вијеку су га описали [[Марко Поло]] и [[Ибн Батута]].<ref name="Povijest 12"/>
 
Први европски колонизатори , [[Португалија|Португалци]] дошли су [[1505]]. и основали град [[Коломбо]]<ref name="Povijest 12"/> Касније су дошли и [[Холандија|Холанђани]] у 17. вијеку, али су се ограничили на заузимање обалних подручја, а унутрашњост је остала углавном независна са главним градом у Кандију. Сукоб Португалаца и Холанђана завршио је [[1658]]. у корист Холанђана.<ref name="Povijest 12"/> Ширење британског царства и моћи у Индији довело је до првих сукоба Британаца и Холанђана, али Холанђани су се успјели одржати до краја 18. вијека.<ref name="Povijest 12"/> Кад је Холандију освојила Француска и претворила је у [[Батавијска република|Батавијску републику]] (1795. године), Британци су кренули у општи напад на холандске колоније и освојили их 1796. године, чиме је острво постало дијелом Британског царства.<ref name="Povijest 12"/> Миром у [[Амјен]]у такво стање је потврђено.<ref name="Povijest 12"/>
 
Након независности доминантну улогу у политици земље имала је синхалешка већина, која је укинула енглески језик као службени, те прогласила синхалешки јединим службеним језиком, иако њиме не говори скоро трећина становништва острва, што је довело до незадовољства Тамила и њихове отворене побуне [[1983]]. године, под вођством герилске групе [[Тамилски тигрови|Тамилских тигрова]].
 
Дана [[19. мај]]а 2009. године, предсједник Шри Ланке службено је потврдио крај побуне и побједу војске Шри Ланке.<ref>[http://www.vecernji.hr/vijesti/potukli-tamile-skupa-osumnjiceni-zlocine-a-sada-suparnici-izborima-clanak-87260 Potukli Tamile, skupa osumnjičeni za zločine, a sada suparnici na izborima - Večernji.hr{{Ботовски наслов}}]</ref><ref>[http://news.bbc.co.uk/2/hi/south_asia/8056752.stm BBC NEWS | South Asia | Sri Lanka leader hails 'victory'{{Ботовски наслов}}]</ref>
 
Шри Ланка је једна од земаља најтеже погођених [[земљотрес и цунами у Индијском океану 2004.|великим цунамијем]] у децембру 2004. Погинуло је више од 30.000 људи.
 
== Литература ==
* {{Cite book|ref=harv| last=Bandaranayake| first=Senake | url =https://books.google.com/books/about/Sri_Lanka_and_the_silk_road_of_the_sea.html?id=xmNuAAAAMAAJ | title = Sri Lanka and the silk road of the sea | chapter = Sri Lankan Role in the Maritime Silk Route| year=1990|isbn=978-955-9043-02-7| pages=21}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Aves| first=Edward | year=2003| title = Sri Lanka | publisher = Footprint Travel Guides | place = London |isbn=978-1-903471-78-4| pages=372}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Garg| first=Ganga Ram | title = Encyclopaedia of the Hindu World | volume = A-Aj | year=1992| publisher = South Asia Books | place = New Delhi|isbn=978-81-261-3489-2| chapter = Adam's Bridge| pages=142}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Domrös| first=Manfred | url =https://books.google.com/books?id=xhduAAAAMAAJ | title = Sri Lanka, past and present: Archaeology, Geography, Economics: selected papers on German research | | year=1998|isbn=978-3-8236-1289-6}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Roberts| first=Brian | url =https://books.google.com/?id=PD8DseEWyuoC&printsec=frontcover | title = Urbanization and sustainability in Asia: case studies of good practice | chapter = Sri Lanka: Introduction | year=2006|isbn=978-971-561-607-2| pages=309}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Maguire| first = Jack | title = Essential Buddhism: A Complete Guide to Beliefs and Practices | url = http://books.google.com/books?id=62KQpPX1oVkC&pg=PA69 | year=2001| publisher = Simon and Schuster |isbn=978-0-671-04188-5 | pages=69}}
 
== Спољашње везе ==
1.572.075

измена