Епархија зворничко-тузланска — разлика између измена

== Прошлост ==
{{посебан чланак|Зворничка митрополија}}
=== Постанак ЗворничкеЗворничког епархијевладичанства ===
[[Датотека:Tavna3.jpg|мини|200п|[[Манастир Тавна]] у селу Бањица, црквена општина [[Бијељина]].]]
Епархија босанског владике Василија из [[1293]]. године може се сматрати претечом свих српских православних епархија западно од реке Дрине, а првенствено се може држати за претечу потоње Зворничке епархије, која је настала нешто доцније, током [[15. век]]а. У вријеме српских деспота [[Стефан Лазаревић|Стефана Лазаревића]] и [[Ђурађ Бранковић|Ђурђа Бранковића]], разни градови и области западно од Дрине били су дуже или краће време у саставу Српске деспотовине. Поред деспотових службеника, на подручјима западно од Дрине било је и српских православних свештеника који се помињу у појединим дубровачким изворима. Према неким претпосавкама, подручје средњег и доњег Подриња је првобитно било стављено под надлежност неке од старих српских митрополија ([[Моравичка епархија|моравичко-градачка]] или [[Београдска епархија|београдско-мачванска]]), а потом је за ову област основана и посебна епархија. Такође се претпоставља да је сједиште ове епархије било у познатом рударском и тржишном мјесту [[Сребреница|Сребреници]], те се стога ова епархија назива ''Сребреничком епархијом'' или митрополијом. Међутим, након коначног пада Србије (1459) и Босне (1463) под турску власт, на овим подручјима су наступиле знатне промене. Пошто је под Турцима град [[Зворник]] добио већи значај, као сједиште санџака, ова епархија је најкасније крајем 15. или почетком 16. вијека коначно прозвана Зворничком епархијом, а њена територија се простирала на обје стране Дрине.
Анониман корисник