Манастир Озрен — разлика између измена

[[Комисија за очување националних споменика Босне и Херцеговине]], на сједници одржаној од [[4. март|4.]] до [[8. март]]а [[2003]]. године, прогласила је Грађевинску цјелину — Манастир Озрен са фрескама — националним спомеником Босне и Херцеговине.

 

Сама [[Црква (грађевина)|црква]] манастира Озрена је једнобродна [[грађевина]], са [[олтар]]ском [[Апсида|апсидом]] и истуреним правоугаоним пјевницама уз [[наос]]. [[Купола|Куполу]] носе слободно стојећи стубови, што јасно дефинише средњовјековни [[рашки стил]] градитељства. Манастирска црква је грађена од материјала који се у то вријеме могао наћи у непосредној близини. Зидови су израђени од серпентина, а спољашње ивице на њима од добро отесаних блокова тврдог пјешчара који је доношен из села Кртове. Портали су израђени од тврђег блиједо-црвенкастог кречњака како би добио свечанији изглед а историчаре умјетности подсјећају на оне раскошне портале цркава [[Манастир Студеница|Студенице]], [[Манастир Сопоћани|Сопоћана]], [[Манастир Морача|Мораче]], [[Манастир Високи Дечани|Дечана]] те се и на тај начин потврђује веза ових манастира и манастира Озрен. Првобитна црква је била прекривена шиндром а сада је бакром.