Станојло Вукчевић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м додана категорија Сахрањени на Новом гробљу у Београду помоћу геџета HotCat
мНема описа измене
Ред 25:
 
Након прекида непријатељстава студије је наставио у [[Москва|Москви]], које је такође прекинуо због учешћа у [[Други српско-турски рат|Другом српско-турском рату]], у коме је учествовао у чину санитетског потпоручника и радио у санитету Српске војске. Након тога је као стипендиста Трстеничког округа отишау у [[Париз]],{{sfn|Павловић|2006|p=502}} где је дипломирао медицину 1884. године.{{sfn|Кастратовић|Павловић|2008}}
По завршетку студија радио је као срески лекар у Трстенику, [[Врњачка Бања|Врњачкој Бањи]] и Пожаревцу.први Биодржавни јелекар управник Пожаревачке болнице и редовни члану [[СрпскоВрњачка лекарско друштвоБања|СрпскогВрњачкој лекарског друштваБањи]]. Писао је стручне радове.{{sfn|ПавловићПолитика|200624. 1. 1933|p=5025}}
Учествовао је и у [[Српско-бугарски рат (1885)|Српско-бугарском рату (1885)]].,{{sfn|Кастратовић|Павловић|2008}} као санитетски капетан.{{sfn|Политика|24. 1. 1933|p=5}}
 
Након тога је постављен за среског лекара у Пожаревцу.{{sfn|Политика|24. 1. 1933|p=5}} Био је управник Пожаревачке болнице и редовни члан [[Српско лекарско друштво|Српског лекарског друштва]]. Писао је стручне радове.{{sfn|Павловић|2006|p=502}}
Одликован је [[Орден Таковског крста|Таковским крстом]], [[Краљевски орден Светог Саве|Орденом Светог Саве]] III степена,{{sfn|Кастратовић|Павловић|2008}} [[Краљевски орден Белог орла|Орденом белог орла]] V реда. {{sfn|Павловић|2006|p=502}}
 
Одликован је [[Орден Таковског крста|Таковским крстом]], [[Краљевски орден Светог Саве|Орденом Светог Саве]] III степена,{{sfn|Кастратовић|Павловић|2008}} [[Краљевски орден Белог орла|Орденом белог орла]] V реда. {{sfn|Павловић|2006|p=502}}
 
 
Линија 42 ⟶ 44:
 
[[Датотека:Grobnica Stanojla Vukčevića, Arkade, Novo groblje.jpg|180п|мини|Породична гробница Станојла Вукчевића у Аркадама на Новом гробљу у Београду]]
Због болести се 1923. повукао из политичког живота, али је 1932. поново узео учешћа, као сенатор [[Дунавска бановина|Дунавске бановине]] и на том месту га је затекла смрт. {{sfn|Политика|24. 1. 1933|p=5}}
 
Преминуо је 23. јануара 1933. године у Београду.{{sfn|Кастратовић|Павловић|2008}} Сахрањен је 24. јануара{{sfn|Политика|24. 1. 1933|p=5}} у [[Аркаде на Новом гробљу у Београду|Аркадама на Новом гробљу у Београду]].{{sfn|Кастратовић|Павловић|2008}}
== Породица ==
Син [[Александар Вукчевић]],{{sfn|Политика|24. 1. 1933|p=5}} рођен у Пожаревцу 1891. је био правник и дипломата.
 
== Извори ==
Линија 53 ⟶ 58:
*{{cite web |ref = harv|last1=Кастратовић |first1=Душан |last2=Павловић |first2=Будимир |title=Учесници из Пожаревачког округа на Првом конгресу српских лекара и природњака 1904. године у Београду |url=http://www.rastko.rs/istorija/medicina/delo/12478 |publisher=Пројекат Растко |accessdate=9. 12. 2018 |date=2008}}
* {{cite book|ref=harv| last=Павловић | first =Будимир |editor-last=Попов|editor-first=Чедомир | title = Српски биографски речник, књига 2, Б-Г |year=2006| publisher = Матица српска | location = Нови Сад |isbn=86-83651-62-2}}
* {{cite journal|ref={{harvid|Политика|24. 1. 1933}}|editor-last=Миленовић |editor-first=Миомир |editor2-last=Тановић |editor2-first=Јован |title=Михаило Марјановић|journal=Политика |date=24. 1. 1933 |volume=8874 |page=4 |url=http://www.digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1933/01/24#page/4/mode/1up |accessdate=09. 12. 2018 |location=Београд}}
 
[[Категорија:Српски лекари]]