Гасаниди — разлика између измена

| Изворно_име = {{noitalic|الغساسنة}}

| Конвенционални_пун_назив = Гасаниди

| Слика_застава = File:Flag of Muscat.svg

| Слика_грб = File:Ghassanid Banner.jpg

| Име_генитив = Гасанидског

| Слика_карта = Ghassanid kingdom.jpg

| Текст_карта =

| Текст_испод_карте =

| Званични_језици = [[Арапски језик|арапски]]

| Законодавна_власт =

| Тип_владавине = [[монархија]]

| Титула_владара = [[Краљ]]<br /> [[филарх]]

| Година_почетак = [[220]]. н.е.

| Година_крај = [[638]]. н.е.

| Застава_Претходник1 = Byzantine imperial flag, 14th century, square.svg

| Застава_Следбеник1 = black flag.svg

'''Гасаниди''' ([[Арапски језик|арапски]]: الغساسنة‎‎‏; ал-Гхашасинаџ, или Бану Гхассан "Синови Гасана") су били [[Арапи|арапско]] краљевство, које су основали потомци племена [[Азд]] из [[Јемен]]а, који су из тог подручја емигрирали у раном 3 веку у подручје [[Левант]]а,<ref name="веза1">Saudi Aramco World: The Kind of Ghassan. Barry Hoberman. http://www.saudiaramcoworld.com/issue/198302/the.king.of.ghassan.htm {{Wayback|url=http://www.saudiaramcoworld.com/issue/198302/the.king.of.ghassan.htm |date=20120111134936 }} Accessed 31 January 2014.</ref><ref name="веза2">{{Cite book| last = Bowersock| first = G. W.| last2 = Brown| first2 = Peter| last3 = Grabar| first3 = Oleg| title = Late Antiquity: A guide to the Postclassical World| publisher = Harvard University Press| url = https://books.google.com/books?id=c788wWR_bLwC&printsec=frontcover&dq=Late+Antiquity%22+-+Bowersock/Brown/Grabar&hl=en&sa=X&ei=eSfCUMiIEIeCjALz04Fw&redir_esc=y#v=onepage&q=Late%20Antiquity%22%20-%20Bowersock%2FBrown%2FGrabar&f=false}}</ref> где су се помешали са [[Хеленизација|хеленизованим]] [[Хришћанство|хришћанским]] заједницама,<ref name=Gassaneh>{{cite web| title = Deir Gassaneh| url = http://www.sufitrails.ps/etemplate.php?id=36}}</ref> након чега су прешли у хришћанство у периоду од првих неколико векова нове ере, док су други вероватно већ били хришћани пре емиграције на север којом су покушали да избегну верске прогоне.<ref name="веза2" /><ref name="веза4">{{Cite book| last = bury| first = john| title = History of the Later Roman Empire from the Death of Theodosius I. to the Death of Justinian, Part 2| publisher = courier dover publications| url = https://books.google.com/books?id=JxWifqqPtUcC&lpg=PP1&pg=PP1#v=onepage&q&f=false}}</ref>

Након насељавања у области леванта, Гасаниди су постали [[вазална држава]] [[Византијско царство|Источног римског царства]] и борили се раме уз раме са њима против [[Сасанидско царство|Сасанидске]] [[Иран|Персије]] и њених арапских вазала, [[Лахмиди|Лахмида]].<ref name="веза1" /><ref name="веза4" /> Земља Гасанида имала је такође улогу [[Тампон зона|тамон зоне]] , штитећи тако земље које су присајединили Византијци , од пљачкашких похода [[Бедуини|бедуинских]] племена.

Усмена традиција сматра да су Гасаниди дошли из града [[Мариб]]а у Јужној Арабији и околних вароши и градова, у данашњем [[Јемен]]у.<ref name="веза5">{{Cite book| last = Hoberman| first = Barry| title = The King of Ghassan| url = http://www.saudiaramcoworld.com/issue/198302/the.king.of.ghassan.htm| accessdate = 21. 11. 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20120111134936/http://www.saudiaramcoworld.com/issue/198302/the.king.of.ghassan.htm|archive-date = 11. 101. 2012|dead-url=yes|df=}}</ref> Традиција сматра да је њихов егзодус из овог подручја првенствено изведен због уништења [[Брана Мариб|бране Мариб]], прича о која је детаљно описана у истоименом 34. поглављу [[Куран]]а.<ref>name=Quran 34:15-16>http://quran.com/34</ref> [[Арапи|Арапска]] [[пословица]] "Расули су се као људи из [[Сабејско краљевство|Сабе]]" односи се на тај историјски егзодус. Миграција је такође наступила у различитим таласима, још један значајан талас покренут је прогоном хришћанских Арапа од стране Ду Нуваса<ref>[http://www.jewishencyclopedia.com/articles/5159-dhu-nuwas-zur-ah-yusuf-ibn-tuban-as-ad-abi-karib DHU NUWAS, ZUR&#x27;AH YUSUF IBN TUBAN AS&#x27;AD ABI KARIB - JewishEncyclopedia.com{{Ботовски наслов}}]</ref> и појаве масовних гробница у којима су живи спаљени многи од оних који нису успели на време да побегну – о истом догађају се рецитује и у курану и помиње се "Ашаб ел Ухдуд "(اصحاب الاخدود).<ref>[http://www.richardwilding.com/portfolio-item/najran-and-al-ukhdud/ Najran and Al-Ukhdud - Richard Wilding{{Ботовски наслов}}]</ref> Датум миграције према Леванту је нејасан, али се верује да су стигли у регију Сирије између 250-300 н.е. и у каснијим таласима миграција око 400 године.<ref name="веза5" /> Њихово најраније појављивање у евиденцији датира из 473. године, када је њихов поглавуца Аморкесос потписао споразум са Источном римском царством, којим им је признат статус [[Федерати|федерата]] који контролишу делове Палестине. Он је у то време очигледно прихватио [[Халкидонско хришћанство|халкидонско]] (православно) хришћанство. До 510. године Гасаниди више нису били [[Монофизитство|монофизити]], већ су били [[Халкидонско хришћанство|Халкидонски]](православни) хришћани.<ref>Irfan Shahid, 1989, ''Byzantium and the Arabs in the Fifth Century''.</ref> Они су постали водеће племе међу арапским федератима, као што су [[Бану Амела]] и [[Бану Џудам]].

Гасаниди су достигли свој врхунац под Ел Харитом V и Ел Мундиром III. Обојица су били војно успешни као савезници Византијаца, нарочито против својих непријатеља Ламида, и осигурали су јужно крило Византије и њене политичке и трговачке интересе у самој Арабији. Са друге стране, Гасаниди су остали фанатично посвећени монофизитизму, што је довело до њиховог раскида са Византијом Мундировом пропашћу која се завршила његовим изгнанством из Византије, што је након 586. године било праћено распуштањем Гасанидске федерације.<ref>{{harvnbsfn|Ball|2000|pp=102–103}}</ref><ref>{{harvnb|Shahîd|1991|pp=1020–1021}}</ref> Покровитељство Гасанида према монофизитској сиријској цркви било је пресудно за њен опстанак и оживљавање, па чак и њено ширење, мисионарским активностима, на југу у Арабији. Према историчару [[Ворик Бол|Варвику Болу]], Гасанидсоко протежирање једноставније и строжије монотеистичке форме хришћанства у посебно арапском контексту може се рећи да је наслутило [[ислам]].<ref>{{harvnbsfn|Ball|2000|p=105}}</ref><ref name="automatski generisano1">{{harvnb|Shahîd|1991|p=1021}}</ref> Гасанидска владавина је такође довела до периода значајног просперитета за Арапе на источним ободима Сирије, што је потврђено ширењем [[Урбанизација|урбанизације]] и покровитељством над неколико цркава, манастира и других грађевина. Преживели описи Гасанидских дворова дају слику луксуза и активног културног живота, са покровитељством над уметношћу, музиком и посебно поезијом на арапском језику. Према речима Бола, "Гасанидски дворови су били најважнији центри за арапску поезију пре уздизања [[Калифат|халифатских]] дворова под исламом", а њихова дворска култура, укључујући и њихову склоност ка пустињским палатама, попут [[Каср ибн Вардан]], дала је модел за [[Омејадски калифат]] и његов двор.<ref name="automatski generisano1" /><ref>{{harvnbsfn|Ball|2000|pp=103–105}}</ref>

* {{Cite book |ref=harv| last = Rast| first = Walter E.| title = Through the Ages in Palestinian Archaeology: An Introductory Handbook| url = https://books.google.com/books?id=4Z0YrPfeHa8C&pg=PA160| year = 1992| publisher = A&C Black| isbn=978-1-56338-055-6| pages = 160}}

* {{Cite book |ref=harv| last = Hoberman| first = Barry| title = The King of Ghassan| url = http://www.saudiaramcoworld.com/issue/198302/the.king.of.ghassan.htm| accessdate = 21. 11. 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20120111134936/http://www.saudiaramcoworld.com/issue/198302/the.king.of.ghassan.htm|archive-date = 11. 101. 2012|dead-url=yes|df=}}

* {{Cite book |ref=harv| last = bury| first = john| title = History of the Later Roman Empire from the Death of Theodosius I. to the Death of Justinian, Part 2| publisher = courier dover publications| url = https://books.google.com/books?id=JxWifqqPtUcC&lpg=PP1&pg=PP1#v=onepage&q&f=false}}

* {{Cite book |ref=harv| last = Bowersock| first = G. W.| last2 = Brown| first2 = Peter| last3 = Grabar| first3 = Oleg| title = Late Antiquity: A guide to the Postclassical World| publisher = Harvard University Press| url = https://books.google.com/books?id=c788wWR_bLwC&printsec=frontcover&dq=Late+Antiquity%22+-+Bowersock/Brown/Grabar&hl=en&sa=X&ei=eSfCUMiIEIeCjALz04Fw&redir_esc=y#v=onepage&q=Late%20Antiquity%22%20-%20Bowersock%2FBrown%2FGrabar&f=false}}

* {{Cite book |ref=harv| last=Ball| first = Warwick| title = Rome in the East: The Transformation of an Empire| location = London| publisher = Routledge| year = 2000| isbn=978-0-203-02322-8| url = https://books.google.com/books?id=geLXqJKt-0oC}}

* {{Cite book |ref=harv| title = The Barbarian Plain: Saint Sergius Between Rome and Iran| first = Elizabeth Key| last = Fowden| location = Berkeley and Los Angeles| publisher = University of California Press| year = 1999| isbn=978-0-520-21685-3| url = https://books.google.com/books?id=UC5v4mgERxwC}}

* {{Cite book |ref=harv| last=Greatrex| first = Geoffrey| last2 = Lieu| first2 = Samuel N. C.| title = The Roman Eastern Frontier and the Persian Wars (Part II, 363–630 AD)| location = London| publisher = Routledge| year = 2002| isbn=978-0-415-14687-6| url = https://books.google.com/books?id=NnLDQgAACAAJ}}

* {{Cite book |ref=harv| editor-last=Kazhdan|editor-first=Alexander Petrovich|editor-link=Александар Каждан| title = [[The Oxford Dictionary of Byzantium]]| location = New York and Oxford| publisher = Oxford University Press| year = 1991| isbn=978-0-19-504652-6}}

* {{cite encyclopedia| last = Shahîd| first = Irfan| authorlink = Irfan Shahid| article = Ghassān| encyclopedia = The Encyclopedia of Islam, New Edition, Volume II: C–G| location = Leiden and New York| publisher = Brill| year = 1991| isbn=978-90-04-07026-4|ref=harv| pages = 462–463}}

* {{Cite book |ref=harv| last=Shahîd| first = Irfan| title = Byzantium and the Arabs in the Sixth Century, Volume 1| location = Washington, DC| publisher = Dumbarton Oaks| year = 1995| isbn=978-0-88402-214-5| url = https://books.google.com/books?id=BEvEV9OVzacC}}