Стефан Бериславић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
мНема описа измене |
||
Ред 11:
| сахрањен =
| функција = [[Српска деспотовина|деспот Србије]]
| владавина = [[1520]] — [[
| претходник = [[Иваниш Бериславић]]
| наследник = [[Радич Божић]]
Ред 22:
'''Стефан Бериславић''' ([[1510]] — [[1535]]) је био [[Српска деспотовина|српски деспот]] у [[Краљевина Угарска (1000—1918)|Угарској]], почевши од [[1520]]. године. Био је најстарији син [[Иваниш Бериславић|Иваниша Бериславића]], српског деспота (1504—1514) и Јелене, рођене [[Јакшићи|Јакшић]], која је претходно била удата за [[Јован Бранковић|Јована Бранковића]] (ум. 1502), последњег српског деспота из рода [[Бранковићи|Бранковића]], те је по том основу деспотска титула, заједно са поседима, прешла на њеног другог мужа Иваниша, а потом и на њиховог сина Стефана.{{sfn|Ивић|1929|p=}}
Кад му је умро отац, Стефан је имао мање од десет година, тако да му је титула [[деспот]]а званично додељена тек 1520. године, од стране тадашњег угарског краља [[Лудвиг II Јагелонац|Лудвига II Јагелонца]]. После пораза [[Мађари|Угара]] на [[Мохачка битка|Мохачу]] 1526. године, у Угарској су се створиле две политичке струје; једну је предводио нови краљ [[Фердинанд I, цар Светог римског царства|Фердинанд Хабзбуршки]] на чију страну је испрва стао и српски деспот Стефан Бериславић, па му је [[трансилванија|ердељски]] војвода [[Јован I Запоља|Јован Запоља]], који је као вођа друге струје такође био пороглашен за угарског краља, одузео ово достојанство. Међутим, ова одлука није имала стварног ефекта, тако да је Стефан наставио да носи деспотско звање све до своје смрти [[1535]]. године.
Уз њега се као српски деспот у Угарској помиње и [[Радич Божић]] (1527-1528), коме је то достојанство било додељено од стране Јована Запоље.
| |||