Битка код Хадријанопоља — разлика између измена

м
Разне исправке
м (uklanjanje dupliranih poziva)
м (Разне исправке)
| заповедник2 = Фритигерн, Алатеус<br />Сафракс
| бројчана снага1 = 15.000—30.000<br />зависно о извору
| јачина2 = 20.000{{чињеница| date = 10. 2015. }}
| губици1 = 10.000—20.000
| губици2 = непознато
|}}
{{Готски рат 377-382.}}
Друга '''Битка код ХадријанoпољаХадријанопоља''' ([[9. август]] [[378]]) вођена је између [[антички Рим|римске]] војске, предвођене царем [[Валенс]]ом и [[Готи|готских]] побуњеника (углавном [[Тервинзи|Тервинга]], потпомогнутих [[Грејтунзи]]ма, сарматским [[Алани]]ма и локалним устаницима) којима је командовао [[Фритигерн]]. Битка се одиграла код Хадријанпоља (данас Једрене, на граници [[Бугарска|Бугарске]] и [[Турска|Турске]] ) и завршила се убедљивом готском победом након које су Римљани били присиљени да прихвате варваре као савезнике насељене на територији царства. Битка је била део [[Готски рат 377—382.|Готског рата 377—382.]] и представљала је једну од најзначајнијих битака у римској историји, јер је отпочела процес који ће се завршити коначним колапсом [[Западно римско царство|Западног римског царства]] у 5. веку.
 
== Увод ==
У 4. веку [[Готи]] су насељавали [[Дакија|Дакију]], али су их [[376]]. напали и поразили номадски коњаници [[Хуни]]. Један од готских вођа Фригерн замолио је римског цара [[Валенс]]а да им дозволи да се настане на десној обали [[Дунав]]а, на територији римске [[Тракије]]. На тај начин Готи су се надали да ће ту наћи уточиште од [[Хуни|Хуна]]. Валенс је одговорио потврдно и чак је помогао Готима да пређу реку. Поред тога обећао им је храну и земљу. Надао се да ће Готи постати ратари и војници и због тога им је доделио статус савезника.
 
Међутим, када су Готи прешли Дунав, у њиховим редовима је завладала глад, а локални римски намесници су једним делом били корумпирани, а једним делом римска администрација није била у стању да Готима допреми довољно хране. Када су римски чиновници почели Готима да продају псеће месо у замену за робове, међу којима је било и готске деце, Готи су се побунили. Управо захваљујући подмитљивости римских великодостојника, Готи су успели да прошверцују оружје са собом. Суочен са мотивисаним и добро наоружаним противником, Валенс, који је у то време боравио на Истоку, је затражио појачање од свог синовца и западног савладара [[Грацијан]]а. У току прве две године од почетка готског устанка ни једна ни друга страна нису могле да остваре одлучнију победу.
 
По процени канадског војног историчара Сајмона Мекдоуала Валенс је располагао са укупно 15 000 војника. По мишљењу овог аутора састав римске војске је био следећи:
 
* 1.500 војника царске гарде схоле (''-{Scholae}-'') којом је командовао цар лично. Састојали су се од три схоле од по 500 војника, мада је њихов број за потребе похода вероватно редукован на по 400 људи. Вероватно је гарда била подељена на:
** ''-{Scutarii Prima}-'';
1.572.075

измена