Сеоба птица — разлика између измена

Задњих година су примећене промене селидбеног понашања многих птичјих [[становништво|популација]] што неки научници доводе у везу с [[глобално загревање|променама климе]]: све већи број птица које су се обавезно селиле, у међувремену презимљује у Средњој Европи, као на пример [[црнокапа грмуша|црнокапе грмуше]] (''Sylvia atricapilla'') и [[обични звиждак|обични звижци]] (''Phylloscopus collybata''). Неке популације [[обични чворак|чворака]] чак су смер своје селидбе сасвим окренуле и селе се према северу, у велике градове у којима и зими могу наћи довољно хране. Могуће је, да кроз дуже раздобље познати систем сеобе птица [[Европа]] - [[Африка]] и назад потпуно нестане.

 

 

Да ли ће нека птица селити, куда ће ићи и кад ће наступити [[селидбени немир]], део је њеног генетичког насљеђа: смер селидбе и трајање лета су урођени. То су, између осталог, утврдили научници [[Петер Бертолд]], [[Еберхард Гвинер]] и [[Волфганг Wiltschko]]. Постоје врсте код којих део популације, долазећи са севера [[Алпи|Алпе]] обилази летећи у смеру југоистока, док их други део обилази у смеру југозапада. Ако се паре јединке из ових различитих делова исте популације, њихови потомци бирају средњи правац, или чак лете на север, на [[британска острва]].