Баскијски језик — разлика између измена

нема резимеа измене
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање
[[Индоевропски језици|индоевропских језика]], којима се говори у највећем дијелу Европе. До сада није доказана припадност баскијског ни било којој другој језичкој породици. Данас се говори на сјеверу [[Шпанија|Шпаније]], у аутономији [[Баскија (покрајина)|Баскија]], у сјеверној зони аутономије [[Навара]] и у југоисточном дјелу [[Француска|Француске]] (француска Баскија).
 
Баскијски језик је једини преромански језик који још увијек постоји на [[Пиринејско полуострво|иберијском полуострву]]. Био је од великог утицаја за развој вокалног система [[Шпански језик|шпанског]], или кастиљанског језика. У првој половини [[20. век|XX вијека]] је пао у дужи период декаденције, због репресије и забране од стране шпанских власти (на челу са шпанским диктатором [[Франсиско Франко|Франциском Франком]]), а и опадања интересовања међу млађим генерацијама. Крајем педесетих и почетком шездесетих година XX вијека, почиње поновни опоравак и оживљавање баскијског језика као симбола националне свијестисвести баскијског народа.
 
Успостављањем демократске власти у Шпанији и новог устава [[1978]]. године, као и [[Герника (статут)|статута Гернике]] којим се регулише власт у Паис Баску, баскијски језик постаје кослужбени језик у Шпанији и постепено се враћа у јавни живот. Јединствени баскијски језик ('''еускара батуа''') се развија од [[1968]]. године, из потребе сједињавања различитих дијалеката ради успостављања јединствене лингвистичке форме. Иако је скоро од настанка баскијске књижевности постојала полемика око стандардизације, тек се педесетих година XX вијека дефинитивно започело с њом. На састанку конгреса Аранђацу, 1968. године, који је сазвала Академија, направио се дефинитиван план за јединствени баскијски језик. Данас је еускара батуа званична верзија језика у образовању и [[књижевност]]и, администрацији, штампи и електронским медијима.
Анониман корисник