Историја Мркоњић Града — разлика између измена

м
Разне исправке
м (Разне исправке)
м (Разне исправке)
{{цитат2|''Градски вијећници, нарочито Срби, захтијевали су да се граду промијени име. Томе су се јако противили сви католички и муслимански градски одборници; осим Цере, власника кахве и хана на чаршији. Тако се град од данас зове Мркоњић Град, а не Варцар Вакуф као до сада''.<ref name="vodic"> Мирослав Караулац: „Водич кроз Варцар Вакуф“, 1984. године</ref>}}
 
Од [[1849]]. до [[1851]]. године у Варцару је служио фра [[Иван Фрањо Јукић]] (1818—1857). Он је овдје основао и водио прву световну школу и покренуо први босански књижевни часопис „[[Босански пријатељ]]“.<ref name="s19">{{Cite web|url=https://web.archive.org/web/20081107031747/http://www.mrkonjicgrad.com/istorija/mrkonjic_grad/19_stoljece/ |title=19. стољеће |accessdate=20. 09. 2007.|last=|first= |date=|work= |publisher=}}</ref> Из нешто каснијег периода је остао забиљежен велики [[пожар]] који се одиграо [[3. септембар|3. септембра]] [[1883]]. када је изгорило 98 кућа, 120 дућана, православна црква и католичка капела. Још један пожар у насељу Рика се десио 1925. године.<ref>{{cite web|author=|url=http://www.mrkonjic-grad.com/doc.asp?id=2790&tip=11 |title=Пожар у Варцар Вакуфу |publisher=Mrkonjic-grad.com |date=|accessdate=07. 909. 2011.}}</ref>
 
Након [[Аустроугарска|аустроугарске]] окупације [[1878]]. град почиње интензивније да се развија. Модерније се организује просвјетни и административни живот, покреће се експлоатација бакра у Сињакову, граде се путеви и сл. Према записима из [[1910]]. године овдје је постојала добро организована [[пошта]]нска и [[телеграф]]ска служба, општа и православна школа, два мектеба, општинска администрација, амбуланта итд. Осим тога, овај период карактерише и добро развијен ковачки занат и трговина.<ref name="s19" />
== Рат 1992-1995 ==
[[Датотека:MG razaranje.jpg|мини|десно|220п|Ратна разарања]]
Мркоњић Град је током рата у више наврата био гранатиран и том приликом је погинула неколицина становништва и оштећени цивилни објекти.<ref>{{Cite web|url=http://www.mrkonjicgrad.com/novosti/hronika/korade_naredio_granatiranje/ |title= Гранатирање града |accessdate=25. 03. 2013. |last=|first= |date=|work= |publisher=mrkonjicgrad.com}}</ref><ref>{{cite web|last=Obradović|first=Goran|url=http://www.glassrpske.com/vijest/2/novosti/29630/lat/Uhapseno-sedam-puma-za-zlocine-nad-Srbima.html |title=Хапшење Пума |publisher=Glassrpske.com |date=19. 10. 2009. |accessdate=07. 909. 2011.}}</ref> У граду је [[12. новембар|12. новембра]] [[1992]]. срушена Крзлар-агина џамија, а исте године је срушена џамија Хамидија<ref>[http://assembly.coe.int/Main.asp?link=/Documents/WorkingDocs/Doc94/EDOC6999.htm -{Council of Europe}-] {{Wayback|url=http://assembly.coe.int/Main.asp?link=%2FDocuments%2FWorkingDocs%2FDoc94%2FEDOC6999.htm |date=20110916111714 }}, Приступљено 7. 2. 2010.</ref> и запаљена католичка црква у насељу Рика.<ref>{{cite web|url=http://www.biskupija-banjaluka.org/TABB/svibanj2005/mrkonjicgrad3svibnja.htm |title=Жупа Мркоњић Град |publisher=Biskupija-banjaluka.org |date=|accessdate=07. 909. 2011. |archive-url=https://web.archive.org/web/20090105185413/http://www.biskupija-banjaluka.org/TABB/svibanj2005/mrkonjicgrad3svibnja.htm |archive-date=05. 01. 2009 |dead-url=yes }}</ref> Недалеко од града припадници [[Војска Републике Српске|ВРС]] су [[2. јун]]а [[1995]]. [[Инцидент код Мркоњић Града|оборили]] авион [[НАТО]] снага -{[[F-16]]}-. Његов пилот Скот О`Грејди се катапултирао и шест дана скривао на подручју Мркоњића, док га [[Сједињене Америчке Државе|амерички]] [[марински корпус Сједињених Држава|маринци]] нису спасили шест дана касније.<ref>{{cite web|url=http://www.f-16.net/varia_article10.html |title=Инцидент код Мркоњић Града |publisher=F-16.net |date=19. 06. 1995. |accessdate=07. 909. 2011.}}</ref> У мјесту [[Оборци]] код [[Доњи Вакуф|Доњег Вакуфа]] су [[13. септембар|13. септембра]] 1995. стрељана 24 Муслимана и 4 Хрвата са подручја мркоњићке општине, који су били на радној обавези. Ово се догодило у зони одговорности [[Први крајишки корпус Војске Републике Српске|Првог крајишког корпуса ВРС]], али није доказано ко је непосредни извршилац.<ref>{{Cite web|url=http://www.dw-world.de/dw/article/0,,2780810,00.html?maca=bos-rss-bos-all-1475-rdf |title= Годишњица злочина |accessdate=04. 303. 2009. |last=|first= |date=|work= |publisher=dw-world.de}}</ref>
 
У самом граду се нису одвијале борбе све до [[операција Јужни потез|операције Јужни потез]], када су [[10. октобар|10. октобра]] 1995. године [[Oružane snage Republike Hrvatske|Хрватска војска]] и [[Хрватско вијеће одбране]] заузели Мркоњић Град. Готово цијело становништво је тада кренуло према [[Бања Лука|Бањој Луци]]. Они који су остали су углавном побијени и сахрањени у масовној гробници на православном гробљу.<ref>{{Cite web|url=http://www.slobodan-milosevic.org/documents/reports/Serbian/8-MRK.htm |title= Злочини почињени у Мркоњић Граду |accessdate=11. 02. 2010.|last=|first= |date=|work= |publisher=}}</ref> Из ове гробнице је ексхумирано 181 тијело<ref>{{Cite web|url=http://www.politika.rs/rubrike/Svet/t5970.sr.html |title=Правда стала на граници|accessdate=11. 02. 2010.|last=|first= |date=|work= |publisher=}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.independent.co.uk/news/world/serbs-unearth-181-bodies-in-mass-grave-1303475.html |title=Serbs unearth 181 bodies in mass grave |publisher=Independent.co.uk |date=06. 404. 1996. |accessdate=07. 909. 2011.}}</ref>, од чега 42 цивила, 136 припадника [[Војска Републике Српске|Војске Републике Српске]] и 3 полицајца српске националности.<ref name="rsrpska">[https://web.archive.org/web/20081024131906/http://www.republikasrpska.net/Vijesti/2008/10/10/Pomen-za-srpske-zrtve-zapadnokrajiskih-opstina/ Помен за жртве], Приступљено 24. 11. 2008.</ref> На подручју читаве општине су евидентиране укупно 364 жртве<ref>{{Cite web|url=http://www.mrkonjicgrad.com/novosti/ostalo/sjecanje_na_364_zrtve | title= Сјећање на 364 жртве |accessdate=07. 202. 2010.|last=|first= |date=|work= |publisher=}}</ref>, од чега 210 са подручја општине.<ref>[http://www.mrkonjicgrad.com/novosti/ostalo/zlocin_u_mrkonjic_gradu/ Злочин у Мркоњић Граду], , Приступљено 7. 2. 2010.</ref> У јесен и зиму 1995. и почетком 1996. је уништен и велики дио [[индустрија|индустрије]] и [[привреда|привреде]] уопште, као и већина српских вјерских објеката. Према подацима Општинске комисије за процјену ратне штете, уништене су и 3.644 куће и 700 станова, а оштећено је још 6.017 стамбених објеката.<ref>{{cite web|author=08:08 |url=http://www.index.hr/vijesti/clanak.aspx?id=379028 |title=Вијести |publisher=Index.hr |date=19. 03. 2008. |accessdate=07. 909. 2011.}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.glas-javnosti.rs/clanak/glas-javnosti-21-09-2007/na-tapetu-hrvatska-vojska-i-snage-hvo |title=Глас јавности |publisher=Glas-javnosti.rs |date=21. 09. 2007. |accessdate=07. 909. 2011.}}</ref>
 
По [[Дејтонски мировни споразум|Дејтонском мировном споразуму]] Мркоњић Град је враћен [[Република Српска|Републици Српској]] [[4. фебруар]]a [[1996]]. Од тада се овај датум прославља као ''Дан општине''. У град се вратио дио становништва, углавном српске националности.
1.572.075

измена