Увала — разлика између измена

У [[геоморфологија|геоморфолошком]] смислу, увале не представљају нов, посебан облик површинског крашког [[рељеф]]а. Оне се могу третирати као веће [[вртаче]], формиране срастањем два појединачна облика или више њих. Због појаве [[елувијални процес|елувијалног покривача]], или [[црвенице]] на дну увале, представљају погодна места за узгајање пољопривредних култура, што је у [[Крас (геоморфологија)|красу]] изузетно значајно.

 

Посебан тип увала представљају валоге. Описују се као мање, дугуљасте и уске увале са равним дном које је прекривено [[Црвеница|црвеницом]]. Избушене су многобројним алувијалним вртачама а њихове стране су стрме и прекривене [[Шкрапа|шкрапа]]ма. Овај тип увала нарочито је карактеристичан за површ Валожја која се налази на [[Сува Планина|Сувој планини]]. Најпознатија валога је Црно Бучје. Дуга је 650 m, широка 30-100 m, са до 20 m дубоким алувијалним вртачама. Остале веће валоге су Хајдучка Валога, Равно Иље, Три Локве и Лазина.

 

Још један посебан тип увала представљају до 2 km дугачке и релативно уске депресије, које се у источној Србији означавају као падине. Ове депресије су вијугаве као речне долине а дно им је избушено многобројним вртачама које су поређане у низове. Настају процесом скрашћавања сувих речних долина. Позната је Војачка падина на површи Валожја.<ref>Петровић Д., Манојловић П., (2003): Геоморфологија, Географски факултет, Универзитет у Београду, Београд.</ref>

 

== Литература ==