Кристиан Крековић — разлика између измена

'''Кристиан Крековић''' ([[28. март]] [[1901]]. – [[21. новембар]] [[1985]].) био је [[Југославија|југословенски]] сликар портрета и [[Етнографија|етнографске умјетности]]. Касније у животу постао познат по својој фасцинацији умјетности [[Инка]] народа, а провео је низ година живећи у [[Перу|Перуу]]у.<ref name=":0">{{Cite web|url=http://www.croatianhistory.net/etf/art.html#krek|title=Croatian art|website=www.croatianhistory.net|access-dateaccessdate=2018-12-. 12. 2018}}</ref>

Од шездесетих година прошлог вијека, живио је у [[Палма (град)|Палми]] на острву [[Мајорка|Мајорци]], гдје је умро 1985. године. На Мајорци постоји музеј који је назван по њему и посвећен је претежно његовој умјетности.<ref name=":1">{{Cite web|url=https://web.archive.org/web/20070927015342/http://www.conselldemallorca.net/webs/museukrekovic/index.php?lang=en|title=Museum Kreković – Biography of Kristian Kreković|last=|first=|date=2007-09-27. 09. 2007|website=web.archive.org|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-dateaccessdate=2018-12-. 12. 2018}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.moderna-galerija.hr/kristian-krekovic/|title=Kristian Kreković {{!}} Moderna Galerija|website=www.moderna-galerija.hr|access-dateaccessdate=2018-12-. 12. 2018}}</ref>

Вјерује се да је Крековић рођен у селу [[Копривна (Модрича)|Копривна]] у близини [[Модрича|Модриче]], у породици [[Хрвати у Босни и Херцеговини|босанских Хрвата]] поријеклом из [[Лика|Лике]]. Дјетињство и младост провео је у [[Маглај|Маглају]]у и [[Тузла|Тузли]], гдје је похађао средњу школу. Крајем [[Први светски рат|Првог свјетског рата]], Крековић је отишао у [[Беч]] на студије, иако их је на крају завршио у [[Париз|Паризу]]у. Студирао је сликарство у Бечу од 1921. године на Академији ликовних умјетности, на којој је дипломирао 1925. године, а затим је студирао сликарство и архитектуру на Академији ликовних умјетности у Паризу.<ref name=":2">{{Cite web|url=https://www.glas-koncila.hr/kristian-krekovic-slikar-sa-zlatnim-kistom/|title=Kristian Kreković - slikar sa zlatnim kistom|last=Lončarević|first=Vladimir|date=07. 12. 2016-12-07|website=Glas Koncila|language=hr|access-dateaccessdate=2018-12-. 12. 2018}}</ref> Његова прва јавна изложба одржала се 1925. године у „Lounge des Artistes Français”. Постао је члан Француског друштва ликовних умјетности 1928. године и награђен је златном медаљом на изложби међународне умјетности у [[Бордо|Бордоу]]у.<ref name=":1" />

[[Други светски рат|Други свјетски рат]] провео је у [[Загреб|Загребу]]у. Након рата југословенска влада му је судила, заједно са [[Ловро Матачић|Ловром Матачићем]] и [[Тин Ујевић|Тином Ујевићем]], зато што је насликао фашистичког генерала [[Анте Павелић|Анту Павелића]]. На том суђењу му је одузета сва покретна и непокретна имовина.<ref name=":0" /><ref name=":2" />

Преуанска влада 1955. године спонзорисала је изложбу Крековићеве етнографске умјетности инспирисане Инкама у [[Сједињене Америчке Државе|Сједињеним Америчким ДржавамаСАД]]. На овој турнеји, Крековић је инсистирао да се окарактерише као „перуански умјетник хрватског поријекла” што је резултирало протестима југословенске амбасаде.<ref name=":0" />

* Александар Карађорђевић (1933/34)<ref>{{Cite web|url=http://srbinovski-art.com/autor.php?id=430|title=Kristian Kreković {{!}} Autori {{!}} Aukcijska Kuća Srbinovski|website=srbinovski-art.com|access-dateaccessdate=2018-12-. 12. 2018}}</ref>

Након Крековићеве смрти, његова супруга Сина је 1991. године поклонила [[Хрватска|Хрватској]] 52 цртежа који се данас налазе у [[Модерна галерија Загреб|Модерној галерији]] (20 цртежа), [[Национална и универзитетска библиотека у Загребу|Националној и универзитетској библиотеци]] (16 цртежа) и Кабинету графике ХАЗУ (16 цртежа).<ref name=":3">{{Cite web|url=http://www.perusic.hr/download/knjizniblok_krekovic.pdf|title=Kristian Kreković pintor croata-peruano|last=|first=|date=|website=www.perusic.hr|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-dateaccessdate=2018-12-. 12. 2018}}</ref>

Године 1994. покломила је осамдесетак уља на платну од којих је трећина трајно сачувана у згради Градске библиотеке у Перушићу, родном граду Кристиановог оца Рока.<ref name=":3" /><ref>{{Cite web|url=http://www.croatianhistory.net/etf/krek.html|title=Kristian Krekovic|website=www.croatianhistory.net|access-dateaccessdate=2018-12-. 12. 2018}}</ref>