Марксизам — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м format
ознака: уређивање извора (2017)
мНема описа измене
ознака: уређивање извора (2017)
Ред 12:
[[Датотека:Engels.jpg|мини||250px|[[Фридрих Енгелс]] је био саоснивач и заговорник марксизма]]
 
Према филозофском схватању историје, '''марксизам''' полази од претпоставке историјског материјализма који је сажето изражен у Марксовом предговору ''Прилогу критици политичке економије'' из 1859. године: {{цитат|У друштвеној производњи свога живота људи ступају у одређене, нужне, од њихове воље независне односе – односе производње, које одговарају одређеном ступњу развитка њихових материјалних производних снага. Целокупност тих односа производње сачињава економску структуру друштва, реалну основу на којој се диже правна и политичка надградња и којој одговарају одређени облици друштвене свести. Начин производње материјалног живота условљава друштвени, политички и духовни процес живота уопште. Не одређује свест људи њихово биће, већ обрнуто, њихово друштвено биће одређује њихову свест. На извесном ступњу свога развитка материјалне производне снаге друштва долазе у противречност са постојећим односима производње, или – што је само правни израз за то – са односима својине у којима су се дотле развијале. Из облика развитка производних снага ти се односи претварају у њихове окове. Тада наступа епоха социјалне револуције. С променом економске основе врши се брже или спорије преврат у читавој огромној надградњи... У општим цртама меогумогу се азијатски, антички, феудални и савремени буржоаски начин производње означити као наредне епохе економске друштвене формације.|| source = }}
 
Кроз скуп [[Филозофија|филозофских]] и социолошких теорија друштва, [[Економија|економске]] критике и анализе [[Историја|историјског]] развоја идеја, структура и односа једног друштва проналази се заједнички именитељ свих марксистичких праваца који се препознаје у сагледавању екслпоатације рада као темељној чињеници на којој се одиграва читава материјална репродукција друштвеног живота. У [[капитализам|капитализму]] специфичност експлоатације рада почива на оплодњи вредности роба и услуга намењеним размени на тржишту. Стога се већина марксиста труди да препозна скривене облике друштвених процеса и институција кроз које се радничка класа лишава вишка вредности који присваја буржоазија. Свака политичка пракса која је темељена на радовима Маркса и Енгелса може се звати марксизмом; у то спадају различити облици политика и деловања [[Комунистичка партија|комунистичких странака]] и [[комунистичка држава|комунистичких држава]] као и академско истраживање унутар многих поља друштвених наука.<ref>See [[Manuel Alvarado]], Robin Gutch, and Tana Wollen (1987) ''Learning the Media: Introduction to Media Teaching'', Palgrave Macmillan.</ref> Иако постоје многе теоријске и практичне разлике између марксистичких струја већина њих деле заједнички темељ који је садржан у:{{sfn|Wolff|Resnick|1987|pp=130}}{{sfn|O'Hara|2003|pp= 107}}