Источна Босна у Народноослободилачкој борби — разлика између измена

После завршетка друге непријатељске офанзиве, повезана је слободна територија источне Босне са ослобођеним делом Црне Горе и Санџака. На подручју Горажда, Калиновика, Фоче, где се пребацио Врховни штав и 1. пролетерска бригада, формирани су од бораца неких четничких јединица добровољачки одреди. Све до 10. маја 1942. у Фочи је било седиште ЦК КПЈ и ВШ. Почетком фебруара, одлуком ВШ, формиран је Оперативни штаб за источну Босну. Међутим, ускоро су око Рогатице, Хан Пијеска, Власенице и Сребренице четници поново почели јачати. Они су успели да покрену своје јединице у оружану борбу против партизана. У почетку су то били појединачни напади на курире и комунисте, а 20. фебруара напали су и уништили Штаб Мајевичког НОПО и присилили партизане да се повуку са Мајевице у Бирач.<ref name="ВЕ3"/>
 
Ради разбијања четника у источној Босни почетком марта је формирана Ударна група од 2. пролетерске и 3 батаљона 1. пролетерске бригаде. Она је 4. марта кренула из рејона Горажда и 7/8. марта после краће борбе заробила једну четничку групу у селу Борики, а затим, преко планине Деветника и Јавора, избила 15. марта у село Милиће. НареднигНаредних дана Ударна група разбила је четнике око Власенице и ослободила Дрињачу, Братунац и Сребреницу. До краја марта формирани су Рогатички, Власенички, Сребренички и Крајишки добровољачки одред, а у партизанским одредима добровољачки батаљони (у Романијском-4, ''Звијезда''-1 и у Бирчанском-3). Поред других мера, за даљи развој оружане борбе против окупатора и квислинга у источној Босни приступило се формирању ударних, омладинских и пролетерских јединица. Тако је 13. марта формиран 1. пролетерски, а 28. марта 2. ударни батаљон.<ref name="ВЕ3"/>
 
=== Криза устанка ===
{{главни|Трећа непријатељска офанзива}}