Манастир Крупа — разлика између измена

Велика и темељна поправка манастира извршена је [[1855]]. године, и то уз помоћ [[Русија|Русије]], [[Србија|Србије]] и [[Аустрија|Аустрије]]. Аустријска влада је условила обнову захтјевом да манастирски прозори морају бити изведени у готском стилу.

 

Манастир Крупа чува вриједна духовна и културна свједочанства, упркос честим пустошењима у прошлости. Шездесетих година 20. вијека откривене су фреске у манастирској цркви и то оне које је [[1622]]. године фрескописао [[манастир Хиландар|хиландарски]] монах [[Георгије Митрофановић]], исти онај инок који је осликао Хиландарску трпезарију. У Крупи су чуване иконе [[Итало-критска школа|итало-критске школе]], рад [[Јован Апака|Јована Апаке]]. Чува се и честица моштију [[Свети Јеротеј|Св. Јеротеја]]. Ту је и кивот из манастира [[Манастир Рмањ|Рмња]] који је донесен у Крупу у току босанско-херцеговачког устанка [[1875]]. године. Манастирка ризница чувала је и три антиминса: један је јерусалимског патријарха Теодосија, други патријарха [[Арсеније IV Јовановић Шакабента|Арсенија IV Шакабенте]] из [[1743]]. и трећи је Крупски из [[1739]]. године. У манастирском архиву чувана су и 22 турска фермана, од којих је занимљив онај који се односи на заштиту манастира Крке, а издао га турски султан [[Мустафа II]].

 

* [[Списак манастира Српске православне цркве]]

 

{{reflist}}