Манастир Крка — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
м Враћене измене 141.136.148.144 (разговор) на последњу измену корисника Autobot
ознака: враћање
Ред 30:
Манастир Крка је за све време свога постојања био најзначајнији духовни и културни центар православља у [[Далмација|Далмацији]]. Почетком XVII века, у манастиру је основана најстарија српска школа за образовање свештеника. Данашња Богословија Св. Три Јерарха основана је 1966. године (са радом као двогодишња школа почела је 1964) заузимањем тада далматинског, а касније жичког епископа Стефана.
 
== Ризница манастира Крка ==
Ризница манастира Крка формирана је самим оснивањем манастира и најбоље показује историју овог манастира. Она је своје богатство прикупљала током дугих векова, па су у њу стигле бројне драгоцености из разних делова света као што су [[Јерусалим]], [[Света гора|Света Гора]], српски крајеви, [[Венеција]] и царска [[Русија]]. Поседује преко 2000 експоната и предмета из 15. и 16 века. Драгоцености манастира Крке, по броју, уметничкој изради и историјском трајању убрајале су се у највредније ризничке целине Српске православне цркве, одмах после ризница манастира [[Манастир Хиландар|Хиландар]], [[Дечане|Дечана]] и [[Цетињски манастир|Цетињског манастира]].
 
Ред 57:
У саставу библиотеке налази се доста страних и изузетно вредних штампаних књига. Међу таквим издањима налази се Октоих штампан на [[Цетиње|Цетињу]] [[1494]]. године у штампарији Божидара Вуковића, а реткост представља Зборник [[Божидар Вуковић|Божидара Вуковића]] штампан 1536. године на пергаменту. Ова књига једини је познати зборник штампаних на пергаменту. Међу вредним књигама налазе се и дела [[Доситеј Обрадовић|Доситеја Обрадовића]], [[Вук Стефановић Караџић|Вука Караџића]], [[Никодим Милаш|Никодима Милаша]], митрополита српског Михајила Јовановића итд. Такође треба споменути Патерик из 1346. године, назван „бугарски“, на чијим корицама стоји запис: “''Сија Књига манастира Вилендара''“.
 
== Манастирско гробље ==
== Гробље ==
[[Датотека:Manastir Krka Cemetery DSC07550.JPG|мини|лево|200п|Старо гробље]]
 
Ред 70:
Епископи [[Стефан Боца]] (1958—1978) и [[Николај Мрђа]] (1978—1992) веома су значајни јер у њихово време, после Другог светског рата следи духовна обнова манастира Крка. Године 1999. за епископа далматинског хиротонисан је јеромонах Фотије из [[Манастир Ковиљ|манастира Ковиља]], професор Богословије Светог Арсенија у [[Сремски Карловци|Сремским Карловцима]]. За веома кратко време, захваљујући Светом архијерејском сабору и залагању епископа Фотија, поново је 2001. године отпочео рад Богословије Света Три Јерарха у манастиру Крки.
 
ПослијеПосле [[Карловачки мир|Карловачког мира]] из 1699. намесник Филаделфијског епископа, под чијом је јурисдикцијом била православна црква у Далмацији, постао је Никодим Бусовић. Он је имао искушења са унијом, одолео јој је па је био гоњен. Послије избеглиштва и боравка на [[Света гора|Светој Гори]] и Палестини, станио се у манастиру Крки и ту је по у покојењу био сахрањен 1707.
 
Бројни крчки архимандрити били су намесници надлежних епископа, што је манастир Крку чинило и формалним духовним седиштем православних Далматинаца. Неки од њих су Никанор Рајевић, Никанор Богуновић.
 
== Архивска грађа ==
== Грађа ==
У манастиру Крка чувана је и богата архивска грађа. Чувани су разни документи на [[Старословенски језик|старословенском]], [[Грчки језик|грчком]], [[Латински језик|латинском]], [[Италијански језик|италијанском]], [[Немачки језик|немачком]] и другим језицима који пружају податке о Светоарханђелском манастиру Крки, његовом братству и свему ономе што је за њега важно.
Ред 84:
* [[Списак манастира Српске православне цркве]]
 
== ПовезницеРеференце ==
{{reflist}}