Источна Босна у Народноослободилачкој борби — разлика између измена

=== Криза устанка ===
{{главни|Трећа непријатељска офанзива}}
Процес сређивања партизанских снага у источној Босни поново је прекинула [[трећа непријатељска офанзива]] у пролеће 1942. За време офанзиве распале су се све [[Добровољачка војска Југославије|добровољачке јединице]]. Од 18. априла до 6. маја четници су извршили пучеве у ''Озренском'', ''Романијском'', одреду ''Звијезда'', ''Калиновичком'' и новоформираном ''Зеничком одреду'', и ставили их под своју команду.{{efn|Сликовит приказ ових догађаја може се видети у југословенском ТВ филму ''[[Мисија мајора Атертона]]''.}} Од партизанских јединица једино су се у целини одржали раније формирани пролетерски и ударни батаљони и ''Бирчански НОП одред''. Од преосталих бораца и руководилаца из Озренског, Зеничког и одреда ''Звијезда'', формиран је средином маја 1942. ''3. источнобосански ударни батаљон''. На територији ранијих партизанских одреда остале су мање групе партизана и комуниста, који су наставили борбу под тешким условима.<ref name="ВЕ3"/>
 
Средином 1942. немачке, усташке и домобранске трупе запоселе су све градове и комуникације у источној Босни, а четници су признали суверенитет [[НДХ]], склопили споразум са усташама о сарадњи и борби против [[НОП]]. Под притиском окупаторског, усташког и четничког терора, дошло је до кризе устанка у многим крајевима источне Босне. У тако тешкој ситуацији, ПКПокрајински комитет КПЈ и ГШГлавни штаб БиХ са ''Групом ударних батаљона'' (1., 2. и 3.) кренули су из зеничког краја, преко планине [[Коњух (планина)|Коњуха]], и стигли 28. маја у [[Бирач]], геде се налазио ''Бирчански НОПО'' (2 батаљона и 2 пролетерске чете, око 400 бораца). Долазак ''Групе ударних батаљона'' у Бирач омогућио је да се одржи једина преостала слободна територија у источној Босни. У селу [[Шековићи|Шековићима]] формирана је од ''Групе ударних батаљона'' 2. августа 1942. [[шеста пролетерска источнобосанска ударна бригада|6. источнобосанска ударна бригада]]. Главни штаб БиХ одлучио је да се 6. бригада пребаци из Бирча на [[Мајевица|Мајевицу]], где је стигла 12. септембра. Због интервенције непријатељевих снага, 6. бригада се после борби на Мајевици, Требави и СенберијиСемберији 5/6. октобра пребацила преко Саве у [[Срем]], где је напала непријатељске посаде у селима Кузмину[[Кузмин]]у и [[Врбања (општина)|Врбањи]] и, заједно са сремским партизанима, разбила један немачки батаљон у [[Босут (река)|Босутским шумама]]. После одмора и попуне на [[Фрушка гора|Фрушкој Горигори]] (у њен састав ушао је један батаљон Сремског НОПО), Бригада се са ''Сремским НОПО'' 4/5. новембра вратила у Семберију.<ref name="ВЕ3"/>
 
Средином 1942. немачке, усташке и домобранске трупе запоселе су све градове и комуникације у источној Босни, а четници су признали суверенитет НДХ, склопили споразум са усташама о сарадњи и борби против НОП. Под притиском окупаторског, усташког и четничког терора, дошло је до кризе устанка у многим крајевима источне Босне. У тако тешкој ситуацији, ПК КПЈ и ГШ БиХ са Групом ударних батаљона (1., 2. и 3.) кренули су из зеничког краја, преко планине Коњуха, и стигли 28. маја у Бирач, геде се налазио Бирчански НОПО (2 батаљона и 2 пролетерске чете, око 400 бораца). Долазак Групе ударних батаљона у Бирач омогућио је да се одржи једина преостала слободна територија у источној Босни. У селу Шековићима формирана је од Групе ударних батаљона 2. августа 1942. [[шеста пролетерска источнобосанска ударна бригада|6. источнобосанска ударна бригада]]. Главни штаб БиХ одлучио је да се 6. бригада пребаци из Бирча на Мајевицу, где је стигла 12. септембра. Због интервенције непријатељевих снага, 6. бригада се после борби на Мајевици, Требави и Сенберији 5/6. октобра пребацила преко Саве у Срем, где је напала непријатељске посаде у селима Кузмину и Врбањи и, заједно са сремским партизанима, разбила један немачки батаљон у Босутским шумама. После одмора и попуне на Фрушкој Гори (у њен састав ушао је један батаљон Сремског НОПО), Бригада се са Сремским НОПО 4/5. новембра вратила у Семберију.<ref name="ВЕ3"/>
=== Ослобођење Мајевице ===
Пошто се пребацила на Мајевицу, 6. бригада и Сремски НОПО су код села Пилице разбили и делимично уништили 11. новембра две четничка батаљона, а затим 16. новембра напали и заузели више усташких и домобранских упоришта на друму Тузла-село Челић. Одмах после тога обновљен је Мајевички НОП одред и настављено је успешно чишћење Мајевице од четника. У рејону села Малешевци где се прикупило око 1.300 четника са Мајевице и Требаве, 6. бригада и Сремски НОП одред изненадили су 28. новембра ту четничку групу и у шесточасовној борби готово потпуно је уништили (погинуло и рањено 250 четника, заробљено 600, заплењено око 800 пушака и 32 аутоматска оруђа). До 15. децембра разоружано је још око 250 четника. Победом у селу Малешевцима задат је тежак ударац четницима на Мајевици, од којег се више нису опоравили. Од новопридошлих бораца попуњени су 6. бригада и Мајевички НОПО.<ref name="ВЕ3"/>