Манастир Добрићево — разлика између измена

У 19. веку манастир су терорисали локалне муслиманске кабадахије. Муслимани Корјенићи су пљачкали и убијали по свом ћефу. Муса Шеовић је радо долазио са својим Корјенићима и претио калуђерима. Једном приликом скинуо је са себе ђечерму оковану сребром (токе), и окачио је на царске двери олтара. Рекао је да ће осећи главу оном ко скине ћечерму. Када је чуо за то неки Мијајло Анђелић, дошао је у манастир са својим друштвом и скинуо са царских двери одевни предмет и бацио га Шеовићу. Када је видео Муса да је више Хришћана него његових изјавио је да је он те токе донео манастирској цркви на дар. Да није било Анђелића калуђери би пострадали. Касније, године 1856. у сред дана Шеовић је из обести убио калуђера тог манастира јеромонаха Спиридона.<ref>"Србски дневник", Нови Сад 1857. године</ref>

 

[[Манастир]]ска [[Црква (грађевина)|црква]] посвећена [[Ваведење пресвете Богородице|Ваведењу Пресвете Богородице]] изграђена је од локалног [[камен]]а [[кречњак]]а. Садашњи [[Живопис|животопис]] у [[храм]]у је радило више мајстора. Мајстор [[Георгије Митрофановић]] је крајем [[16. век|16.]] и почетком [[17. век|17. вијека]] преко старијих [[фреска|фресака]] осликао зидове манастира. Према сачуваним записима, манастирске фреске је осликавао и мајстор [[Теодосије (вишезначна одредница)|Теодосије]]. Садашњи црквени [[иконостас]] је [[1745]]. године осликао зограф [[Рафаило Димитријевић]] из Рисина. Прилоком премјештања манастира [[1965]]. године, испод слоја фресака су пронађени остаци старијих фресака. Историчари умјетности сматрају да манастирске фреске претстављају најљепшу цјелину српског живописа тога времена. У манастиру се чувају свете [[мошти]], рука непознатог светитеља окована у позлачену сребрну наруквицу из једног комада.