Источна Босна у Народноослободилачкој борби — разлика између измена

У лето 1944. источна Босна је и даље била поприште оштрих борби са немачким и квислиншким снагама, које су настојале да по сваку цену овладају њоме и спрече продор јединица НОВЈ у Србију. Немачки 5. СС брдски армијски корпус добио је задатак да спречи форсирање Дрине јединицама 3. и 12. ударног корпуса НОВЈ (формиран почетком јула од 16. и 36. дивизије) и да их одбаци на запад. Ради тога је извршио концентрични напад из Зворника, Тузле и Кладња према селу Шековићима. Борбе су вођене у Бирчу све до 23. јула, када се 3. корпус пребацио на планину Јавор, а 12. корпус на леву обалу реке Криваје, ради прихвата 6. пролетерске дивизије из средње Босне. Почетком августа надмоћније немачке снаге успеле су да окруже 3. и 12. корпус. Не чекајући да непријатељ стегне обруч, 12. корпус и 6. пролетерска дивизија пробили су се преко Јахорине и Зеленгоре за Црну Гору, а 3. корпус у шири рејон Власенице и Кладња. Средином августа у источну Босну се пребацила и 11. крајишка ударна дивизија.<ref name="ВЕ5"/>
=== Ослобођење Тузле ===
{{главни|Тузланска операција}}
После одласка 12. корпуса из источне Босне за Црну Гору, 3. корпус (27. и 38. дивизија) ојачан са 11. крајишком дивизијом појачао је дејства у источној Босни. Према Мајевици и Посавини биле су упућене 11. и 38. дивизија, а у долини Спрече остала је 27. дивизија. Све те снаге развиле су офанзивна дејства и у септембру 1944. ослободиле: Кладањ (1. септембра), Зворник и Модричу (12. септембра), Живинице (15. септембра) и Тузлу (17. септембра). Тим успесима већи део источне Босне био је ослобођен. Разбијене су формације ''[[Зелени кадар|зеленог кадра]]'' у долини Спрече, дошло је до незнатног распадања 13. СС дивизије и олакшано је пребацивање 12. корпуса у Србију. Средином септембра из 3. корпуса упућена је у Србију и 11. крајишка дивизија. Из ослобођене Тузле и њене околине попуњене су новим борцима јединице 3. корпуса, а формирана је 19. септембра ''21. источнобосанска бригада'', која је ушла у састав 38. дивизије.<ref name="ВЕ5"/>
=== Повлачење групе армија Е ===
Када су почеле борбе за коначно ослобођење Србије, Немци су покушали да овладају комуникацијама Вишеград-Сарајево и Братунац-Дрињача-Зворник-Бијељина-Брчко, да на Дрини образују фронт за прихват својих јединица које су се повлачиле из Србије и спрече наступање снага НОВ из Србије у источну Босну. У овој ситуацији 3. корпус НОВЈ оријентисао је 27. дивизију на комуникацију Вишеград-Рогатица-Сарајево, а 38. дивизију на Мајевицу и у Посавину. Те дивизије постигле су знатне успехе, али нису биле у стању да спрече претходницу немачке групе армија Е, која се преко Санџака повлачила из Грчке, да овлада комуникацијом Вишеград-Сарајево и образује мостобран у рејону Дрињача-Зворник. Почетком новембра Немци су тамо привукли реорганизовану 1. брдску дивизију, а почетком децембра упутили су према Зворнику, из рејона Соколца, и пуковску групу ''Скендербег''. Тада је почело и пребацивање око 15.000 четника из Србије и Црне Горе у источну Босну правцем Рогатица-Хан Пијесак-Власеница-Тузла. До 16. децембра са четницима је водила упорне борбе 27. дивизија, док је 38. дивизија настојала да заузме немачки мостобран Дрињача-Зворник. У таквој ситуацији штаб 3. корпуса НОВЈ одлучио је да према четницима остави, северно од Власенице, само 20. бригаду 27. дивизије, а да са главним снагама заузме мостобран и прихвати снаге ''Јужне оперативне групе'' дивизија НОВЈ из Србије, а после тога да туче четнике. Пошто се усиљеним маршем, преко планине Јавора, пребацила ка Дрини, 27. дивизија је 19. децембра заузела Дрињачу, а 38. дивизија у садејству са мањим деловима ''Јужне оперативне групе'', 20 децембра и Зворник.<ref name="ВЕ5"/>
 
У међувремену, четници су заузели 18. децембра Власеницу и продужили наступање: десном колоном преко села Шековића ка доњем току Спрече, а левом преко села Живиница према Тузли. Пошто је 3. корпус НОВЈ овладао долином Дрине на одсеку Дрињача-Зворник, 27. дивизија је напала део десне четничке колоне и нанела му 22. децембра у Шековићима тежак пораз. После тога напала је и леву четничку колону на простору Бијело Поље-Ступари, разбила је и одбацила према Коњуху. За то време 38. дивизија водила је тешке одбрамбене борбе против десне четничке колоне која је продрла ка Тузли, па је наредног дана њена одбрана појачана 16. бригадом 27. дивизије која је пребачена из Ђурђевика у Тузлу. Ноћу 25/26. децембра у позадини четника појавили су се и делови Јужне оперативне групе ([[Девета српска бригада НОВЈ|9. српска бригада]]), па су снаге 3. корпуса 26/27. децембра прешле у напад и потпуно разбиле четнике, који су се у нереду повукли према Озрену.<ref name="ВЕ5"/>
Када су почеле борбе за коначно ослобођење Србије
== 1945 ==
=== Сарајевска операција ===
{{главни|Сарајевска операција}}
После пребацивања снага НОВ из Србије, немачки фронт на Дрини био је разбијен. Јединице 3. корпуса НОВЈ подчињене су (1. јануара 1945.) Штабу [[Друга армија ЈА|2. југословенске армије]] која се прикупљала у источној Босни и имала задатак да пресече непријатељеве комуникације у долини Дрине, а затим да пренесе операције у долину реке Босне. У јануару и фебруару јединице 2. армије водиле су оштре борбе са немачким снагама које су биле у повлачењу дуж комуникације Власеница-Дрињача-Зворник-Бијељина. После тога 2. армија се оријентисала према Семберији, Посавини и долини реке Босне, а 3. корпус је ушао у састав ''Сарајевске оперативне групе'', која је 6. априла ослободила Сарајево. До 17. маја ослобођено је цело подручје источне Босне.<ref name="ВЕ5"/>
 
== Напомене ==