Источна Босна у Народноослободилачкој борби — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
Ред 2:
'''Источна Босна у НОР''' обухвата територију ограничену: на југу линијом [[Шћепан Поље]]-[[Чајниче]]-[[Рудо]], на истоку реком [[Дрина|Дрином]], на северу реком [[Сава|Савом]], а на западу реком [[Босна (река)|Босном]] и планинама [[Трескавица|Трескавицом]] и [[Зеленгора|Зеленгором]].
Устанак у источној Босни (под влашћу НДХ) започео је у селу [[Семизовац|Семизовцу]] 28. јула 1941., са главним жариштима на [[Романија|Романији]], [[Озрен (Босна и Херцеговина)|Озрену]], [[Мајевица|Мајевици]] и области [[Бирач]], и слободном територијом која је постала део [[Ужичка република|Ужичке републике]]. Средином новембра 1941. дошло је до раскида између партизана и четника, и осеке устанка, који се одржао захваљујући помоћи партизанских одреда из Срема, и доласку Врховног штаба НОВЈ у Фочу јануара 1942. (након [[Игмански марш|''Игманског марша'']]). У лето 1942. (у [[Шековићи|Шековићима]]) формирана је [[Шеста источно-босанска бригада|6. источнобосанска бригада]], док су у пролеће 1943. на [[Мајевица|Мајевици]] формиране [[Петнаеста мајевичка ударна бригада|1. мајевичка]] и три [[војвођанске бригаде]] НОВЈ. Током 1944. највећи успех НОВЈ било је ослобођење Тузле ([[Друга тузланска операција НОВЈ|''Друга тузланска операција'']]), док је Сарајево ослобођено 6. априла 1945. (''[[Сарајевска операција]]'')
== Окупација ==
| |||