Источна Босна у Народноослободилачкој борби — разлика између измена

 
=== Офанзива НОВЈ ===
Августа 1943. источна Босна укључена је у оперативно подручје [[Трећи босански корпус НОВЈ|1. босанског ударног корпуса]]. Настављајући офанзивна дејства, [[17. источнобосанска ударна дивизија НОВЈ|17. дивизија НОВЈ]] је разбила четнике на Требави и до половине септембра ослободила Грачаницу, Модричу, Шамац, Градачац и Орашје. Тада су формирани ''Требавски'' и ''Посавски НОП одред'', а 21. септембра ''16. муслиманска бригада''. За то време, [[16. војвођанска дивизија НОВЈ]] ослободила је Бијељину 10/11. августа, Власеницу 10/11. септембра и [[Цапарде (Осмаци)|Цапарде]] 14/15. септембра. Потом је поново пренела дејства на север и, у садејству са [[Мајевички НОП одред|Мајевичким НОПО]] ослободила после жестоке борбе 24. септембра Бијељину по други пут (пошто ју је 16. августа повратио непријатељ), а 29. септембра и Зворник.<ref name="ВЕ4"/>
==== Прво ослобођење Тузле ====
{{главни|Прва тузланска операција НОВЈ}}
Почетком септембра у источну Босну се пребацио Штаб 1. босанског ударног корпуса (почетком октобра преименован у [[3. босански корпус НОВЈ|3. босански ударни корпус]]) са [[Друга крајишка ударна бригада|2. крајишком бригадом]]. Пошто је ситуација била повољна да се овлада тузланским басеном, Штаб 1. босанског корпуса почео је у другој половини септембра припреме за напад на Тузлу. У борбама од 29. септембра до 7. октобра ослобођена је и одбрањена Тузла, а непријатељу су нанети тешки губици (око 3.000 погинулих и заробљених) и заплењене велике количине оружја и опреме (25 топова, 5 минобацача, 140 пушкомитраљеза и митраљеза, 2.700 пушака).<ref name="ВЕ4"/>
 
Ослобођење Тузле подстакло је развој НОБ у источној Босни. Муслиманско и хрватско становништво почело је масовније да ступа у оружану борбу против окупатора. Из Тузле и њене околине укључило се у јединице 3. ударног корпуса око 4.000 нових бораца, од тога 2.500 радника. То је омогућило да се јединице попуне, а и да се 10. октобра формирају нове бригаде: ''17. мајевичка'' од [[Мајевички НОП одред|Мајевичког НОПО]], и ''18. источнобосанска'', а 24. октобра од Бирчанског НОПО [[19. бирчанска бригада НОВЈ|19. бирчанска бригада]] и ''Тузлански НОПО''. Од 2. крајишке, 18. источнобосанске и 17. мајевичке бригаде формирана је 10. октобра [[27. источнобосанска дивизија НОВЈ|27. источнобосанска дивизија]].<ref name="ВЕ4"/>
 
==== Окружење Сарајева ====
После ослобођења Тузле [[3. босански корпус НОВЈ|3. ударни корпус]] пренео је операције из долине реке [[Спреча|Спрече]] на југ, према Сарајеву, Горажду и Вишеграду. Наступајући из рејона Тузле, преко Озрена и [[Криваја (притока Босне)|Криваје]], [[17. дивизија НОВЈ|17. дивизија]] ослободила је 20. октобра [[Вареш]] и, у борбама за град, разбила и делом уништила ''6. брдску домобранску пуковнију'', а онеспособила високе пећи и постројења у железари и руднику. Из Вареша је 17. дивизија продужила према Романији, где је до краја октобра овладала упориштима: [[Црвена стијена|Црвене Стијене]], село [[Мокро]], [[Хреша (Источни Стари Град)|Хреша]] и избила пред спољну одбрану Сарајева.<ref name="ВЕ4"/>
 
За то време је 27. дивизија НОВЈ преко Кладња, Власенице, Хан Пијеска и села [[Соколовићи (Соколац)|Соколовића]] избила на линију [[Соколац]]-[[Рогатица]], 21. октобра разбила четнике који су прешли из Србије, 22. октобра ослободила Рогатицу и окружила гарнизон у Соколцу, из којег се непријатељ извукао према Сарајеву. После тога јединице 27. дивизије ослободиле су Вишеград, Горажде, Фочу и у другој половини новембра, пребациле се на [[Јахорина|Јахорину]] и избиле с југа пред спољну одбрану Сарајева.<ref name="ВЕ4"/>
 
У северном делу источне Босне дејствовала је 16. војвођанска дивизија. Она је у октобру покушала да заузме [[Брчко]], па када није успела, оријентисала се на затварање правца који из Брчког воде ка Тузли, Бијељини и [[Грачац|Грачацу]].<ref name="ВЕ4"/>
 
=== Немачка зимска офанзива ===