Крштење — разлика између измена

м
Разне исправке
м (додана категорија Хришћанска теминологија помоћу геџета HotCat)
м (Разне исправке)
{{Хришћанство}}
[[Датотека:Baptism - Marcellinus and Peter.jpg|мини|десно|200п|Крштење у [[рано хришћанство|раном хришћанству]].]]
'''Крштење''' ({{јез-грч|Βαπτιζω}} - потoпитипотопити, уронити, загњурити у [[вода|воду]] ради обредног прочишћења) се у [[хришћанство|хришћанству]] сматра једном од [[свете тајне|светих тајни]] које је [[Исус]] непосредно установио (Мт. 28,18-19), а апостоли практиковали (Дела 2,38; 10,48).<ref>[https://svetosavlje.org/dogmatika-pravoslavne-crkve-tom3-2/44/ Јустин Поповић, Догматика Православне Цркве (3): Света Тајна Крштења]</ref> Обред крштења јесте обред увођења у [[хришћанство]]. Крштење обухвата: припремање постом, одбацивање и одрицање од старога човека, исповедање праве вере (види: [[никејско-цариградски симбол вере|символ вере]]), погружење у освештану воду крштења, призивање имена свете Тројице, као и [[помазање|миропомазање]] – када новокрштени прима печат дара Духа Светога.<ref>[http://www.pravoslovo.net/pocetna/gpravoslavni.pdf]{{Мртва веза|date=09. 2018. |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref>
 
== Историјат крштења ==
Данас се у великом броју хришћанских цркава практикује и крштење деце. Иако деца немају лични грех и не могу вољно исповедати своју веру због незрелости, сматра се да ипак деца својим зачећем примају опште стање пале, људске природе. Забрањено је друго или поновно крштење - али се деца могу поново крстити ако се не зна, да ли су крштена.
 
Обрезање је остатак некадашњег жртвоприношења деце богу Молоху (описано у Старом Завету на више места), али се у еволуцији религиозне светси дошло до спознаје о непотребности тога чина, па је убијање деце 8. дан, када су приносили и првенце од сваке животиње, замењено обрезањем 8. дан од рођења, а у хришћанству је то замењено крштењем. Прекретница код Јевреја је било Абрахамово убиство свога сина Исака на брду Морија (где су данас остаци Соломоновог храма у Јерусалиму), по налогу Бога, али је у задњи трен добио наредбу да то не чини, јер је Бог само хтео да види колика је његова верност. [[Манојло Грбић]] у 1. књизи "Карловачко владичанство" на стр.292., међу одредбама Спасовданског црквеног сабора у Београду, 1730. г., наводи и овај податак: "10. Дјеца да се не крсте по кућама него у црквама, а ниједно дијете, да не смије остати некрштено дуже од осам дана." ''Обрезање деце је обичај који се још задржао код Јевреја и муслимана.''
 
Православна црква празнује овај догађај, Обрезање Господње, као црвено слово у календару, али постоји стид према ретроградности овог празника, који се огледа у чињеници да ни један храм није посвећен овом празнику, као и избегавање навођења овог празника међу Господњим празницима, у уџбенику веронауке за пети разред у Републици Српској. (аутор уџбеника протојереј Момчило Пејичић, стр.17.)
1.572.075

измена