Крашовани — разлика између измена

'''Крашовани''' (Крашовани, Карашовани, или Крашовање, Карашевци и Корошевци, {{Јез-ро|Caraşoveni, Cârşoveni, Cotcoreţi, Cocoşi}}) су [[Јужни Словени|јужнословенски]] народ, који претежно живи у [[Румунија|Румунији]], односно у жупанији [[Караш-Северин (округ)|Караш-Северин]] у румунском делу [[Банат]]а, Живе у општинама [[Општина Карашево|Карашево]] и [[Општина Лупак|Лупак]]. Крашовани су већином католичке вероисповести, а говоре [[Крашовански говор|крашованским говором]]. Име су добили по реци [[Караш]] у Банату, која се помиње још 1285. године. Зато је исправнија старија варијанта назива - "Карашовани".<ref>"Политика", Београд 16. јул 1929. године</ref>

Језик којим говори ова невелика скупина је некарактеристичан за Банат, односно за Србе који живе у овом делу Баната и који говоре [[Екавски изговор|екавском]] варијантом [[Штокавско наречје|штокавског дијалекта]].{{чињеница| date = 07. 2014.}} Они говоре у Банату чистим [[Косовско-ресавски дијалекаткосовскодијалекат|косовско-ресавским дијалектом]], и по пореклу су православни Срби. Они су између два светска рата прослављали црквене празнике: Ђурђевдан, Св. Илију, Св. Петку и друге, и то по православном календару. Они су и у 17. веку држали старог тј. православног календара.<ref>"Политика", Београд 21. август 1929. године</ref> Крашовани као и православни Срби славе крсну славу, а они кажу "славење" или "славање".<ref>"Политика", Београд 16. јул 1929. године</ref>