Павле I Шубић — разлика између измена

| место_рођења = [[Хрватска у унији са Угарском]]непозато

| држава_рођења = [[Краљевина Далмација и Хрватска (средњи век1102-1526)|Краљевина Хрватска]]

| држава_смрти = [[Краљевина Далмација и Хрватска (средњи век1102-1526)|Краљевина Хрватска]]

Наставио је политику претходника који су се борили за власт над далматинским градовима на подручју јужно од планине Гвожда ([[Петрова гора|Петрове горе]]), и у дугогодишњој борби успео да потпуно учврсти власт у [[Краљевина Далмација|Далмацији]] и [[Хрватска (1102-1526)|Далмацији и Хрватској]], односно на подручјима јужно од [[Велебит]]а. Као кнез Сплита и приморски бан од око 1273. године, успео је да уз помоћ свог брата [[Младен II Шубић|Младена Шубића]] стиша 1277. године сукоб [[Сплит]]а и [[Шибеник]]а са [[Трогир]]ом. У рату Млечана с Омишанима, Шубић је 1279. године освојио [[Омиш]] и учврстио своју власт у тој области.

У борбама за угарско-хрватски престо крајем 13. века оба претендената ([[Хрватска]] и [[Краљевина Угарска (1000—1526)|Угарска]]) борилеборила су се за подршку Шубића, што је он искористио и од обојице 1292-1293. године добио у наследни посед целу Хрватску[[Краљевина Далмација и Хрватска (1102-1526)|Далмацију и Хрватску]], од источних граница жупаније [[Гацко|Гацке]] до [[Захумље|Хума]], са наследном банском чашћу, која се тада по први пут појављује у Хрватској. Власт Павла Шубића признавала је тада сва властела у Хрватској и Далмацији.