Ласте — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
.
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 18:
'''Ласте''' или '''ластавице''' ([[Латински језик|лат.]] -{Hirundinidae}-) су породица [[Птице|птица]] која припада реду [[Птице певачице|врапчарки]] ([[Латински језик|лат.]] -{Passeriformes}-). Дио су подреда [[Праве птице певачице|пјевица]] ([[Латински језик|лат.]] -{Passeri}-). Ова породица се састоји од двије потпородице: [[Pseudochelidoninae]] и [[Hirundininae]].
 
Ластавице су космополитска група птица и настањују све континенте осим [[Антарктик]]е. Сматра се да потичу из [[Африка|Африке]], јер тамо живи највише врста. Такође се појављују на многим острвима. Карактеристика ових птица је њихова прилагођеност лову за храном у лету: [[Инсекти|инсекте]] хватају у ваздуху. Тијело им је витко, а [[Крило|крила]] уска. [[Кљун]] је кратак, а гркљан могу широко отворити. Породица обухвата oko 90 врста.<ref name="Britannica">{{cite web |work=Encyclopaedia Britannica |title=Swallow |url=https://www.britannica.com/animal/swallow-bird}}</ref>
 
Ластавице су [[Сеоба птица|селице]]. Облик репа им је врло специфичан и по њему су добили име разни предмети, па и [[Лептири|лептир]] [[Ластин репак|ластин реп]]. Неколико врста је постало рањиво због људских активности на њиховим подручјима, али су многе друге имале користи од промјене околине и сада живе и близу људи.
 
== Изглед и понашање ==
Све ластавице имају сличан облик тијела, али се он разликује од оног других врапчарки. Прилагодиле су се ловљењу [[Инсекти|инсеката]] у лету развивши витко тијело са дугим шиљатим крилима, што омогућава лако маневрисање и издржљивост, као и честе периоде једрења. Такав облик тијела им омогућава врло ефикасан лет, са 49-72% мањом потрошњом енергије од врапчарки исте величине.<ref name="Hails">{{cite journal |last1last=Hails|first1first=C.J |year=1979|title=A comparison of flight energetics in hirundines and other birds |url=http://www.sciencedirect.com/science/article/pii/0300962979901993?via%3Dihub |journal=Comparative Biochemistry and Physiology Part A: Physiology |volume=63 |issue=4 |doi=10.1016/0300-9629(79)90199-3 |pages=581–585581-585}}</ref> Обично лете брзином од 30-40 км на сат, али могу достићи брзину и од 50-65 км на сат.
 
Као и несродне [[Праве чиопе|чиопе]] и [[легњеви]], који лове на сличан начин, имају кратке кљунове, али снажну вилицу и широк гркљан. Тијело је дуго 10-24 цм, а тежина им је 10-60 грама. На крилима имају девет примарних летних пера. Реп се састоји од 12 пера и може бити рачваст или четвртаст.<ref name="HBW">{{harvnb|Turner|2004|pp=602–638}}</ref> Дуг реп повећава могућност маневрисања,<ref>{{cite journal |last1last=Norberg|first1first=R. Ake |year=1994|title=Swallow Tail Streamer is a Mechanical Device for Self Deflection of Tail Leading Edge, Enhancing Aerodynamic Efficiency and Flight Manoeuvrability |journal=Proc. R. Soc. Lond. B |volume=257 |issue=1350 |doi=10.1098/rspb.1994.0119 |pages=227-233}}</ref><ref name="Buchanan"/> а дужина му се може разликовати међу половима.<ref name="Buchanan">{{cite journal |last1last=Buchanan|first1first=Katherine L. |last2=Evans|first2=Matthew R. |year=2000|title=The effect of tail streamer length on aerodynamic performance in the barn swallow |journal=Behavioral Ecology |volume=11 |issue=2 |doi=10.1093/beheco/11.2.228 |pages=228-238}}</ref> Женке [[Сеоска ласта|сеоске ласте]] бирају мужјаке са дужим репом.<ref name="Moller">{{cite journal |last=Møller|first=Anders pape |year=1992|title=Sexual selection in the monogamous barn swallow (''Hirundo rustica''). II. Mechanisms of sexual selection |journal=Journal of Evolutionary Biology |volume=5 |issue=4 |doi=10.1046/j.1420-9101.1992.5040603.x |pages=603–624603-624}}</ref>
 
Ноге су кратке, а стопала више прилагођена стајању него ходању, јер су предњи прсти делимично спојени при бази. Ножни мишићи птица рода ''-{Pseudochelidon}-'' су снажније, али робустније од оних осталих ластавица.<ref name="HBW"/>
Ред 32:
 
== Распрострањеност ==
Ластавице настањују све континенте осим [[Антарктик]]а. Једна се врста појављује на тихоокеанским острвима,<ref name = "Pratt">{{Cite book|last1last=Pratt|first=H. |last2=Bruner|first2=P |last3=Berrett|first3=D. |title=The Birds of Hawaii and the Tropical Pacific | publisher=Princeton University Press |year=1987|location=Princeton |idisbn=ISBN 978-0-691-08402-2|pages=229}}</ref> а друга на [[Маурицијус]]у у Индијском океану.<ref>{{citeCite book|last1last=Sinclair|first1first=Ian |last2=Olivier|first2=Langrand |title=Birds of the Indian Ocean Islands |publisher=Struik |year=2005|isbn=978-1-86872-956-2|pages=118}}</ref> Многе имају невјероватну распрострањеност попут сеоске ласте, која се размножава на већини [[Северна хемисфера|сјеверне хемисфере]] и зимује на већини [[Јужна хемисфера|јужне]].
 
Прилагодиле су се многим стаништима. Често се виђају око воде, али се могу наћи и на априлацима, саванама, мочварама, мангровим шумама и шикарама, од нивоа мора до алпских подручја. Многе живе на фармама, па чак и у градовима. Врсте које настањују умјерене регије мигрирају у току зиме када популације инсеката значајно опадну. Тропске врсте углавном не мигрирају, али има неких које праве краће селидбе. [[Аристотел]] је сматрао да ласте, роде па чак и луње хибернирају током зиме.
Ред 62:
}}
 
== ИзвориРеференце ==
{{reflist|30em}}
 
== Литература ==
{{refbegin|30em}}
* {{Cite book |ref= harv|last1last=PrattSinclair|first=H.Ian |last2=BrunerOlivier|first2=P |last3=Berrett|first3=D.Langrand |title=The Birds of Hawaiithe andIndian theOcean Tropical PacificIslands | publisher=Princeton University PressStruik |year=19872005|locationisbn=Princeton |id=ISBN 978-01-69186872-08402956-2|pages=229118}}
* {{Cite book |ref= harv|last=TurnerPratt|first=AngelaH. |editorlast2=Josep del Hoyo Bruner|editor2first2=Andrew ElliottP |editor3last3=David ABerrett|first3=D. Christie |year=2004|title=HandbookThe Birds of theHawaii Birds ofand the World.Tropical Volume 9Pacific |chapter publisher=FamilyPrinceton HirundinidaeUniversity (Swallows and Martins)Press |publisheryear=1987|location=Lynx EdicionsPrinceton |idisbn=ISBN 978-840-87334691-6908402-6 2|pages=602–638229}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Turner|first=Angela |editor=Josep del Hoyo |editor2=Andrew Elliott |editor3=David A. Christie |year=2004|title=Handbook of the Birds of the World. Volume 9 |chapter=Family Hirundinidae (Swallows and Martins) |publisher=Lynx Edicions |isbn=978-84-87334-69-6 |pages=602-638}}
* {{cite journal |title= Evolution of nest construction in swallows (Hirundinidae): a molecular phylogenetic perspective |author = D W Winkler |author2= F H Sheldon |journal = PNAS |date= 15. 606. 1993 |volume= 90 |issue= 12 |pages= 5705-5707 |url= https://doi.org/10.1073/pnas.90.12.5705 |doi= }}
{{refend}}
 
Линија 78 ⟶ 79:
* {{Wikisource-inline|list=
** {{Cite NSRW|wstitle=Swallows |short=x |noicon=x}}
** {{Cite EB1911 |last=Newton |first=Alfred |authorlink=Alfred Newton |wstitle=Martin |noicon=x}}
** {{Cite EB1911 |last=Newton |first=Alfred |authorlink=Alfred Newton |wstitle=Swallow |short=x |noicon=x}}
** {{Cite NIE|wstitle=Swallow|year=1905 |short=x |noicon=x}}
}}
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Ласте