Јосиф Стаљин — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
м Исправљање ситних грешака
Ред 18:
| мандат = [[3. април]] [[1922]]. — [[16. октобар]] [[1952]].
| претходник = —
| наследник = [[Georgij Maljenkov|Георгиј Маљенков]]
| рат = [[Руски грађански рат]]<br />[[Велики отаџбински рат]]
| чин = [[Генералисимус Совјетског Савеза]]
| служба =[[Црвена армија|Совјетска армија]]
| херој ссср = [[1945]].
| одликовања =
{{{!}} style="background:transparent"
Ред 49:
}}
[[Датотека:CCCP army Rank generalissimus CCCP infobox.svg|мини|десно|230px|Еполета за раме [[Генералисимус Совјетског Савеза|генералисимуса Совјетског Савеза]]]]
 
'''Јосиф Висарионович Џугашвили Стаљин''' ({{јез-рус|Иосиф Виссарионович Джугашви́ли Сталин}}, {{јез-гру|იოსებ ბესარიონის ძე სტალინი}}; [[Гори]], [[18. децембар]] [[1878]]. — [[Москва]], [[5. март]] [[1953]]) био је први [[Комунистичка партија Совјетског Савеза#Генерални секретари КПСС-а од 1922. до 1991. године|Генерални секретар]] [[Централни комитет комунистичке партије совјетског Савеза|Централног комитета]] [[Комунистичка партија Совјетског Савеза|Комунистичке партије Совјетског Савеза]], од 1922. до своје смрти 1953. године. Стаљин је преузео водећу улогу у совјетској политици након смрти [[Владимир Лењин|Владимира Иљича Лењина]] 1924. године, постепено маргинализујући своје политичке противнике све док није постао неприкосновени лидер [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетског Савеза]].
 
Стаљин је покренуо [[Командна економија|командну економију]], замењујући [[Нова економска политика|Нову економску политику]] из 1920-их са [[Петогодишњи планови економије Совјетског Савеза|петогодишњим плановима]], чиме је започео период брзе [[industrijalizacija|индустријализације]] и [[Колективизација у Совјетском Савезу|економске колективизације]]. Преокрет у пољопривредном сектору је пореметио производњу хране, што је изазвало [[Глад у Русији и Совјетском Савезу|велику глад]], укључујући катастрофалну [[глад у Совјетском Савезу 1932—33]] (познату у Украјини као [[Голодомор]]).<ref>[http://www.faminegenocide.com/resources/findings.html ''Findings of the Commission on the Ukraine Famine''], Famine Genocide, 19 April 1988; [http://www.skrobach.com/ukrhol.htm ''Statement by Pope John Paul II on the 70th anniversary of the Famine''] {{Wayback|url=http://www.skrobach.com/ukrhol.htm |date=20070630195229 }}, Skrobach; [http://www.artukraine.com/famineart/uscongr4.htm ''Expressing the sense of the House of Representatives regarding the man-made famine that occurred in Ukraine in 1932–1933'', US House of Representatives, 21 October 2003; Bilinsky, Yaroslav [http://www.faminegenocide.com/resources/bilinsky.html doi=10.1080/14623529908413948] {{Wayback|url=http://www.artukraine.com/famineart/uscongr4.htm |date=20080615023457 }} ''Was the Ukrainian Famine of 1932–1933 Genocide?'', Journal of Genocide Research, 1999, Vol. 1.1, Issue 2. стр. 147–156</ref>
Линија 129 ⟶ 130:
=== Наука ===
[[Датотека:Stalin at the Potsdam Conference.png|мини|д|250п|Стаљин у свечаној војној униформи. Сликано за време [[Конференција у Потсдаму|Потсдамске конференције]], јула [[1945]]. године]]
 
[[Наука]] у Совјетском Савезу је као и [[уметност]], [[књижевност]] и све остало, била под стриктном идеолошком контролом. Позитивни ефекти оваквог система довели су до значајног напретка у идеолошки сигурним научним областима захваљујући бесплатном образовном систему и државном финансирању истраживачких подухвата. Ипак, у појединим случајевима последице идеолошког притиска биле су драматичне што се најбоље види у областима тзв. „буржоаске псеудонауке”, [[генетика|генетике]] и [[кибернетика|кибернетике]].
 
Линија 144 ⟶ 146:
=== Култура и религија ===
[[Датотека:StalinEnLaConferenciaDeYalta--TR 002828 A.jpg|мини|д|250п|Јосиф Џугашвили у познијим годинама]]
 
За време Стаљинове владавине званични животни стил назван Реал-социјализам добио је свој израз и у уметности кроз уметничко [[сликарство]], [[вајарство]], [[музика|музику]], [[драма|драму]] и [[књижевност]]. До тада популарни правци у уметности као што су револуционарни [[експресионизам]], [[апстрактна уметност]] и експериментална [[авангарда]] били су обесхрабривани и одбачени као формалистички.