Власи у средњовјековној Србији — разлика између измена

Након римског повлачења из провинције Дакије крајем 3. вијека, име римске покрајине је промјењено у [[Дакија Аурелијана]] (касније Дакија Рипензис); простирала је на већем дијелу онога што су данас Србија и Бугарска и ту је био настаљен неодређени број [[Дакоромани|романизованих Дачана]].<ref>{{cite book |lastlast1=Watson |firstfirst1=Alaric |title=Aurelian and the Third Century |date=2004 |publisher=Routledge |isbn=9781134908141 |page=155 |url=https://books.google.ba/books?id=ttiIAgAAQBAJ |accessdate=16. 12. 2018 |language=en|pages=}}</ref> Снажно римско присуство у регији постојало је до краја владавине Јустинијана у 6. вијеку.<ref>{{cite book |lastlast1=Rosen |firstfirst1=William |title=Justinian's Flea: Plague, Empire and the Birth of Europe |date=2008 |publisher=Pimlico |isbn=9781844137442 |page={{Page needed|date=12. 2018}} |url=https://books.google.ba/books?id=ePghJsd_AK8C |accessdate=16. 12. 2018 |language=en|pages=}}</ref>

Словени, који су населили Балкан током 6. и 7. вијека, апсорбовали су римско становништво током вијекова. Поједини римски називи мјеста преживјели су словенизацију, као што су имена ријека и планина. Староримска култура преживјела је првенствено у поморској Далмацији, док су источни, грчки утицај и лингвиста преовладавали у залеђу. Лингвистичка граница је отприлике ишла од [[Љеш]]а, испод пута [[Скадар]]—[[Призрен]] према [[Липљан]]у и [[Скопље|Скопљу]], а потом према [[Софија|Софији]]. Румски елементи у унутрашњости су се повукли у планине током словенског надирања, међутим, велика подручја римских елемената сачувана у неким дијеловима унутрашњости Балкана, као што је јужна Македонија и Карпати. Римска пастирска терминологија очувана је у одређеним подручјима Данинарида. Словени, због свог великог броја и мноштва резерви, лако су асимиловали римско становништво због погоршања стање у Римском царству. Срби су дошло под латинску сферу утицаја и у контакт са хришћанством су по први пут дошли преко тих веза. Срби су прихватили многе латинске термине, а дио се користи и у данашњем вокабулару. Временом, везе између Словена и балканских Римљана постале су све тјесније, а већи број Словена апсорбовао је највећи дио римског становништва на западном Балкану. Влашки сточари потпуно су се помјешали са Србима, а то је довело до претешно пастирског друштва и хришћанства. Римљани су се дуго држали одвојени у градским срединам на приобаљу, међутим, послије 10. вијека словенски прилив је ојачан и градови су попримали мање-више словенски карактер (као што су Дубровник и Сплит, који су постали носиоци словенске културе и књижевности у 14. и 15. вијеку). Како је антрополог Ердељновић забиљежио, Срби су примили културне елементе од Влаха, као што су камене куће и колибе, дијелове народне ношње, поједину пастирску терминологију и вјероватне неке пастирске вјештине. Комбинација словенско-римаске номенклатуре сачувана је у вишим планинским предјелима, а са бројним миграцијама са планина на ниже подручје на сјеверу, већина очуваних старих балканских карактеристика спојене су у опште карактеристике свих или већих дијелова Срба и Хрвата са Јадрана или ријеке Тимок.<ref>{{cite book|last=Ćorović|first=Vladimir|year=2001|origyear=1997|title=Историја српског народа|url=http://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/index.html|chapter=Балканска култура у доба сеобе Словена|chapter-url=http://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/1_4.html|language=sr|publisher=Јанус|location=Belgrade]|pages=}}</ref>