Кондензатор — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м ciscenje mrtvih referenci
Нема описа измене
Ред 36:
Рани кондензатори су били познати као ''кондензери'', термин који се повремено још увек користи у данашње време, посебно у високонапонским применама, као што су аутомобилски системи. Термин је први пут кориштио за ту сврху [[Алесандро Волта]] 1782. године, у смислу способности овог уређаја да складишти већу густину електричног наелектрисања него што је то могуће у изолованом проводнику.<ref>{{Cite journal|title=Sketch of Alessandro Volta | url = {{google books| plainurl = y|id=eCADAAAAMBAJ|pages=117}} | journal = The Popular Science Monthly | publisher = Bonnier Corporation | location = New York | issn = 0161-7370 |date=May 1892|pages=118-119}}</ref><ref name=duff /> Термин има донекле двосмислено значење, ако се има у виду намена [[steam condenser|парног кондензатора]].<ref>British Engineering Standards Association, ''British Standard Glossary of Terms in Electrical Engineering'', C. Lockwood & son, 1926</ref>
 
Од почетка изучавања [[електрицитет]]а изолациони материјали попут [[стакло|стакла]], [[порцелан]]а, [[папир]]а и [[mica|лискуна]], кориштени су као изолатори. Ти материјали су деценијама касније исто тако били веома подесни за даљу употребу као [[електрични изолатор|диелектрици]] за прве кондензаторе. [[Types of capacitor|Папирни кондензатори]] направљени у виду сендвича трака импрегнираног папира између трака од метала, и умотани у цилиндре су били у широкој употреби у касном 19. веку; њихова производња је почела 1876,<ref name="Boggs">{{cite journal|last2=Jow| first2 = T. Richard| last3=Boggs| first3 = Steven|date=Jan|year= 19. 01. 2010. | title = Historical Introduction to Capacitor Technology| url = http://ieeexplore.ieee.org/document/5383924/| journal = IEEE Electrical Insulation Magazine| publisher = IEEE| volume = 26| issue = 1| doi = 10.1109/mei.2010.5383924| via = | first = Janet| last=Ho|pages=20-25}}</ref> и они су кориштени од раног 20. века као раздвајајући кондензатории у телекомуникацијама (телефонији).
 
Порцелан је кориштен у првим [[ceramic capacitor|керамичким кондензаторима]]. У раним годинама [[Гуљелмо Маркони|Марконијевог]] безжичног трансмисионог апарата порцелански кондензатори су кориштени за високо-напонске и високо-фреквенционе сврхе у [[Радио-предајник|трансмиторима]]. На пријемничкој страни мањи [[Silver mica capacitor|лискунски кондензатори]] су кориштени за резонантна кола. Те диелектричне кондензаторе је измео Вилијам Дубилијер 1909. године. Пре Другог светског рата, лискун је био најзаступљенији диелектрик за кондензаторе у Сједињеним Државама.<ref name="Boggs" />