Бизмут — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 161:
[[Датотека:Bismite.jpg|thumb|лево|упригхт|Минерал [[бизмит]].]]
У Земљиној кори, количина бизмута је износи отприлике два пута више од [[злато|злата]]. Најважније [[руда|руде]] бизмута су [[бизмутинит]] (бизмутин, -{Bi<sub>2</sub>S<sub>3</sub>}-) и [[бизмит]] (-{Bi<sub>2</sub>O<sub>3</sub>}-).<ref name="crc" /> Природни, елементарни бизмут пронађен је у Аустралији, [[Боливија|Боливији]] и Кини.<ref name="arizona1" /><ref>[[#Kruger|Krüger]], str. 172–173.</ref>
<!--
Prema podacima [[Američki geološki zavod|Američkog geološkog zavoda]] (USGS), svjetska rudnička proizvodnja bizmuta u 2010. bila je 8.900 tona, a među najvećim proizvođačima su Kina (6.500 tona), [[Peru]] (1.100 t) i [[Meksiko]] (850 t). Proizvodnja rafiniranog bizmuta iznosila je 16.000 tona, od čega je Kina proizvodila 13.000 t, Meksiko 850 t i [[Belgija]] 800 tona.<ref name="usgs2010" /> Razlika između iskopanog i rafiniranog metala oslikava status bizmuta kao nusproizvoda izdvajanja iz ruda drugih metala poput olova, bakra, kalaja, [[molibden]]a i [[volfram]]a.<ref>[[#Kruger|Krüger]], str. 173.</ref>
 
Према подацима [[Амерички геолошки завод|Америчког геолошког завода]] (-{USGS}-), светска рудничка производња бизмута у 2010. години била је 8.900 тона, а међу највећим произвођачима су Кина (6.500 тона), [[Перу]] (1.100 т) и [[Мексико]] (850 т). Производња рафинираног бизмута износила је 16.000 тона, од чега је Кина производила 13.000 т, Мексико 850 т и [[Белгија]] 800 тона.<ref name="usgs2010" /> Разлика између ископаног и рафинираног метала осликава статус бизмута као нуспроизвода издвајања из руда других метала попут олова, бакра, калаја, [[молибден]]а и [[волфрам]]а.<ref>[[#Kruger|Krüger]], str. 173.</ref>
Bizmut u sirovim olovnim šipkama (koje mogu sadržavati i do 10% bizmuta) prolazi kroz nekoliko faza rafiniranja, sve dok je potpuno izdvojen u Kroll-Bettertonovom procesu kojim se odvajaju nečistoće u vidu troske ili elektrolitski u Bettsovom procesu. Bizmut se slično ponaša i sa drugim ''glavnim'' metalom, bakrom.<ref name="Oje" /> Sirovi metalni bizmut iz oba procesa još uvijek sadrži značajne količine drugih metala, pretežno olova. Reakcijom tako istopljene mješavine sa gasovitim [[hlor]]om ostali metali prelaze u svoje hloride dok bizmut ostaje nepromijenjen. Nečistoće se također mogu ukloniti i mnogim drugim metodama naprimjer sa fluksom i tretmanima dobivši metalni bizmut velike čistoće (preko 99% Bi). Svjetska proizvodnja bizmuta iz rafinerijskih postrojenja je znatno obuhvatnija i pouzdanija statistika u odnosu na rudničku proizvodnju.<ref name="Oje"/><ref name="horsley" /><ref name="yuv" />
 
Бизмут у сировим оловним шипкама (које могу садржавати и до 10% бизмута) пролази кроз неколико фаза рафинирања, све док се потпуно не издвоји у Крол-Бетертоновом процесу којим се одвајају нечистоће у виду троске или електролитски у Бетсовом процесу. Бизмут се слично понаша и са другим ''главним'' металом, бакром.<ref name="Oje" /> Сирови метални бизмут из оба процеса још увек садржи значајне количине других метала, претежно олова. Реакцијом тако истопљене мешавине са гасовитим [[хлор]]ом остали метали прелазе у своје хлориде док бизмут остаје непромењен. Нечистоће се такође могу уклонити и многим другим методама на пример са флуксом и третманима којима се добија метални бизмут велике чистоће (преко 99% -{Bi}-). Светска производња бизмута из рафинеријских постројења је знатно обухватнија и поузданија статистика у односу на рудничку производњу.<ref name="Oje"/><ref name="horsley" /><ref name="yuv" />
=== Cena ===
[[Datoteka:BiPrice.png|thumb|lijevo|200px|Svjetska rudnička proizvodnja i godišnje prosječne cijene bizmuta (Njujorška berza, neusklađeno za inflaciju).<ref name=usgs/>]]
Cijena čistog metalnog bizmuta bila je relativno stabilna tokom većeg dijela 20. vijeka, osim velikog poskupljenja 1970tih. Bizmut se gotovo uvijek proizvodio pretežno kao nusproizvod rafiniranja olova, te je stoga njegova cijena reflektirala troškove njegovog izdvajanja te uravnoteženosti između proizvodnje i [[Potražnja|potražnje]].<ref name=usgs/> Potražnja za bizmutom je bila neznatna prije [[Drugi svjetski rat|Drugog svjetskog rata]] i bila je gotovo u potpunosti farmaceutska; spojevi bizmuta su se koristili za liječenje stanja poput probavnih poremećaja, [[Spolno prenosiva bolest|spolno prenosivih bolesti]] i opekotina. Manje količine metalnog bizmuta koristile su se u legurama korištenim za sisteme za gašenje požara i žica za lemljenje. Međutim, tokom Drugog svjetskog rata bizmut se smatrao strateškim materijalnom, a korišten je za lemljenje, legure, lijekove i atomsko istraživanje. Da bi stabilizirali tržište, proizvođači su tokom rata postavili cijenu na 2,75 US$ po kg, a u periodu od 1950. do 1964. na 4,96 US$/kg.<ref name=usgs/>
 
=== CenaЦена ===
Početkom 1970tih, cijena bizmuta je naglo narasla kao rezultat povećanja potražnje za njim kao metalurškim dodatkom [[aluminij]]u, [[čelik]]u i [[željezo|željezu]]. Nakon toga došlo je do povećanja svjetske proizvodnje, stabilizacije potrošnje i recesije 1980. te 1981-1982. Dvije godine kasnije, 1984. cijena je ponovno počela rasti zbog povećanja potrošnje u svjetskim razmjerama, naročito u SAD i [[Japan]]u. Početkom 1990tih, počela su istraživanja o bizmutu kao neotrovnoj zamjeni za olovo u mnogim oblastima, kao što je keramičkim glazurama, utezima za [[ribolov]], opremi u prehrambenoj industriji, mazivima i drugim aplikacijama.<ref name=s14>[[#Suzuki|Suzuki]], str. 14.</ref> Povećanje upotrebe bizmuta u ovim područjima je ostalo sporo sredinom 1990tih, i nakon uvođenja zakonskih regulativa o zamjeni olova u SAD i drugim zemljama, ali je ona povećana oko 2005. godine. Ovo je prouzrokovalo brzi i stalni rast cijena bizmuta.<ref name="usgs" />
[[Датотека:BiPrice.png|thumb|лево|200px|Светска рудничка производња и годишње просечне цене бизмута (Њујоршка берза, неусклађено за инфлацију).<ref name=usgs/>]]
 
Цена чистог металног бизмута била је релативно стабилна током већег дела 20. века, осим великог поскупљења 1970-тих. Бизмут се готово увек производио претежно као нуспроизвод рафинирања олова, те је стога његова цена рефлектирала трошкове његовог издвајања те уравнотежености између производње и [[Потражња|потражње]].<ref name=usgs/> Потражња за бизмутом је била незнатна пре [[Други светски рат|Другог светског рата]] и била је готово у потпуности фармацеутска; једињења бизмута су се користили за лечење стања попут пробавних поремећаја, [[полно преносива болест|полно преносивих болести]] и опекотина. Мање количине металног бизмута користиле су се у легурама кориштеним за системе за гашење пожара и жицама за лемљење. Међутим, током Другог светског рата бизмут се сматрао стратешким материјалном, а кориштен је за лемљење, легуре, лекове и атомско истраживање. Да би стабилизовали тржиште, произвођачи су током рата поставили цену на 2,75 УС$ по кг, а у периоду од 1950. до 1964. на 4,96 УС$/кг.<ref name=usgs/>
== Upotreba ==
Bizmut je našao primjenu kao sastojak legura, naročito posebnih lahko topljivih legura, naprimjer u sastavu [[Woodova legura|Woodovog metala]], koji se topi već na 70&nbsp;°C, kao i za [[Roseov metal]] čija je [[Talište|tačka topljenja]] oko 98&nbsp;°C.<ref name="binder" />
 
Почетком 1970-тих, цена бизмута је нагло нарасла као резултат повећања потражње за њим као металуршким додатком [[алуминијум]]у, [[челик]]у и [[жељезо|гвожђи]]. Након тога дошло је до повећања светске производње, стабилизације потрошње и рецесије 1980. те 1981-1982. Две године касније, 1984. цена је поновно почела да расте због повећања потрошње у светским размерама, нарочито у САД и [[Јапан]]у. Почетком 1990-тих, почела су истраживања о бизмуту као неотровној замени за олово у многим областима, као што су керамичке глазуре, утези за [[риболов]], опрема у прехрамбеној индустрији, мазива и другим апликацијама.<ref name=s14>[[#Suzuki|Suzuki]], str. 14.</ref> Повећање употребе бизмута у овим подручјима је остало споро средином 1990-тих, и након увођења законских регулатива о замени олова у САД и другим земљама, али је она повећана око 2005. године. Ово је проузроковало брзи и стални раст цена бизмута.<ref name="usgs" />
=== U tehnici ===
Legura bizmanol sa [[mangan]]om je vrlo snažan trajni magnet. U pokrivnim legurama (dobijenim vrućim [[cink|cinčanjem]]) od kojih se proizvode spojevi između solarnih panela, služi kao zamjena za olovo.<ref name="bruker" /> Sintetički monokristali od bizmuta veličine preko 20 cm i polikristalne ploče od bizmuta koriste se kao [[neutron]]ski filteri u istraživačkim reaktorima za ispitivanje materijala.<ref name="julichfz" /><ref name="matdl" /> Hemijski spoj bizmut-telurid u sastavu Peltier elemenata proizvodi hladnoću. Fazno-izmjenjivački materijal u nekim [[DVD-RAM]]-ovima sadrži bizmut.<ref name="heise" />
 
== Употреба ==
U nekim izvorima bizmut se propagira kao legirni element u čelicima za automate, kao zamjena za olovo. On bi trebao poboljšati obradivost ovih čelika bez negativnih ekoloških osobina olova. Iz aspekta čelične industrije ova zamisao nije ekonomski povoljna, jer se bizmut ne može gotovo nikako metalurški odstraniti a kasnije se pojavljuje kao popratni element u čelicima dobijenim iz [[recikliranje|recikliranog]] čeličnog otpada. U elektro-industriji legura bizmuta i kalaja koristi se kao zamjena za kalajne lemove koje sadrže olovo. Međutim, nedostatak takvih legura je što bizmut-kalaj legure zahtijevaju upotrebu posebnih uređaja za lemljenje. Kontaminacija s olovom (npr. popravka starih aparata) dovodi do veoma niske tačke topljenja, a upotreba alata za kalaj-srebreno legiranje do previsokih temperatura i kontaminacije alata sa bizmutom.
Бизмут је нашао примену као састојак легура, нарочито посебних лако топљивих легура, на пример у саставу [[Wood's metal|Вудовог метала]], који се топи већ на 70&nbsp;°-{C}-, као и за [[Rose's metal|Розеов метал]] чија је [[тачка топљења]] око 98&nbsp;°-{C}-.<ref name="binder" />
 
=== У техници ===
Bizmut-oksid se koristi za izradu optičkih čaša i stakla a služi i kao pomoćno sredstvo pri sinterovanju u tehničkoj [[keramika|keramici]]. Osim toga nalazi se i u obliku [[bizmut-germanat]]a u sastavu detektora [[scintilacija|scintilacije]] pri [[tomografija emisijom pozitrona|tomografiji emisijom pozitrona]] (PET).
Легура бизманол са [[манган]]ом је врло снажан трајни магнет. У покривним легурама (добијеним врућим [[цинк|поцинкањем]]) од којих се производе једињења између соларних панела, служи као замена за олово.<ref name="bruker" /> Синтетички монокристали од бизмута величине преко 20 цм и поликристалне плоче од бизмута користе се као [[неутрон]]ски филтери у истраживачким реакторима за испитивање материјала.<ref name="julichfz" /><ref name="matdl" /> Хемијско једињење бизмут-телурид у саставу Пелтијеровог елемената производи хладноћу. Фазно-измењивачки материјал у неким -{[[DVD-RAM]]}--овима садржи бизмут.<ref name="heise" />
 
У неким изворима бизмут се пропагира као легирни елемент у челицима за аутомате, као замена за олово. Он би требало да побољша обрадивост ових челика без негативних еколошких особина олова. Са гледишта челичне индустрије ова замисао није економски повољна, јер се бизмут не може готово никако металуршки одстранити, а касније се појављује као пратећи елемент у челицима добијеним из [[рециклирање|рециклираног]] челичног отпада. У електроиндустрији легура бизмута и калаја користи се као замена за калајне лемове који садрже олово. Међутим, недостатак таквих легура је што бизмут-калај легуре захтевају употребу посебних уређаја за лемљење. Контаминација с оловом (нпр. поправка старих апарата) доводи до веома ниске тачке топљења, а употреба алата за калај-сребрено легирање до превисоких температура и контаминације алата са бизмутом.
Jedna legura olova i bizmuta koristila se u [[Savez sovjetskih socijalističkih republika |Sovjetskom savezu]] kao sredstvo za hlađenje nuklearnih reaktora. Ova legura bila je efikasnija od uobičajenog hlađenja vodom pod pritiskom, ali je njom bilo mnogo teže rukovati. Takva legura očvršćava na temperaturi ispod 125&nbsp;°C te može dovesti do ogromnih oštećenja reaktora. Neki od tako hlađenih reaktora koristili su se u nuklearnim podmornicama (npr. onima alfa-klase).
 
Бизмут-оксид се користи за израду оптичких чаша и стакла, а служи и као помоћно средство при синтеровању у техничкој [[Керамика (материјал)|керамици]]. Осим тога налази се и у облику [[бизмут-германат]]а у саставу детектора [[сцинтилација|сцинтилације]] при [[Pozitronska emisiona tomografija|томографији емисијом позитрона]] (ПЕТ).
 
Једна легура олова и бизмута користила се у [[Савез Совјетских Социјалистичких Република |Совјетском Савезу]] као средство за хлађење нуклеарних реактора. Ова легура је била ефикаснија од уобичајеног хлађења водом под притиском, али је њом било много теже руковати. Таква легура очвршћава на температури испод 125&nbsp;°-{C}- те може довести до огромних оштећења реактора. Неки од тако хлађених реактора користили су се у нуклеарним подморницама (нпр. онима алфа-класе).
 
== Једињења ==
Бизмут гради тровалентна и петовалентна једињења, с тим да су тровалентна пуно чешћа и распрострањенија. Многе њихове хемијске особине сличне су онима код [[арсен]]а и [[антимон]]а, мада су мање отровна од сличних деривата лакших елемената.
Bizmut gradi trovalentne i petovalentne spojeve, s tim da su trovalentni puno češći i rasprostranjeniji. Mnoge njihove hemijske osobine slične su onima kod [[arsen]]a i [[antimon]]a, mada su manje otrovne od sličnih derivata lakših elemenata.
 
=== Оксиди и сулфиди ===
При повишеним температурама, паре метала се врло брзо спајају са кисеоником, дајући жути триоксид [[Bizmut(III)-oksid|{{chem|Bi|2|O|3}}]].<ref name="w768"/><ref name="g553">[[#Greenwood|Greenwood]], str. 553.</ref> Када је истопљен, на температурама изнад 710&nbsp;°-{C}-, овај оксид може да кородира сваки други метални оксид, па чак и [[платина|платину]].<ref name=k185>[[#Kruger|Krüger]], str. 185</ref> У реакцијама са базама, даје две серије оксиањона: {{chem|BiO|2|-}}, који је полимерски и гради линијске ланце и {{chem|BiO|3|3-}}. Анјон у {{chem|Li|3|BiO|3}} је заправо кубни октамерни анјон, {{chem|Bi|8|O|24|24-}}, док је анјон у {{chem|Na|3|BiO|3}} тетрамеран.<ref name="norman1" /> Тамно црвен бизмут(-{V}-)-оксид, {{chem|Bi|2|O|5}} је незасићен, а при загревању се ослобађа гас [[кисеоник|{{chem|O|2}}]].<ref name="consice" /> Једињење [[Natrijum bizmutat|-{NaBiO<sub>3</sub>}-]] је врло снажно оксидирајуће средство.<ref name=g578>[[#Greenwood|Greenwood]], str. 578.</ref>
 
Бизмут-силфид, [[Bizmut(III)-sulfid|{{chem|Bi|2|S|3}}]] јавља се у природи у саставу руда бизмута.<ref name="introstudy" /> Такође се производи комбинацијом истопљеног бизмута и [[сумпор]]а.<ref name="g559" />
=== Oksidi i sulfidi ===
Pri povišenim temperaturama, pare metala se vrlo brzo spajaju sa kisikom, dajući žuti trioksid [[Bizmut(III)-oksid|{{chem|Bi|2|O|3}}]].<ref name="w768"/><ref name="g553">[[#Greenwood|Greenwood]], str. 553.</ref> Kada je istopljen, na temperaturama iznad 710&nbsp;°C, ovaj oksid može korodirati svaki drugi metalni oksid, pa čak i [[platina|platinu]].<ref name=k185>[[#Kruger|Krüger]], str. 185</ref> U reakcijama sa bazama, daje dvije serije oksianiona: {{chem|BiO|2|-}}, koji je polimerski i gradi linijske lance i {{chem|BiO|3|3-}}. Anion u {{chem|Li|3|BiO|3}} je zapravo kubični oktamerni antion, {{chem|Bi|8|O|24|24-}}, dok je anion u {{chem|Na|3|BiO|3}} tetramerni.<ref name="norman1" /> Tamno crveni bizmut(V)-oksid, {{chem|Bi|2|O|5}} je nestabilan, a pri zagrijavanju oslobađa gas [[kisik|{{chem|O|2}}]].<ref name="consice" /> Spoj [[natrij-bizmutat|NaBiO<sub>3</sub>]] je vrlo snažno oksidirajuće sredstvo.<ref name=g578>[[#Greenwood|Greenwood]], str. 578.</ref>
 
[[Датотека:MatlockiteStructure.png|thumb|десно|Структура бизмут-оксихлорида (-{BiOCl}-) (минерал [[бизмоклит]]). Атоми бизмута приказани су сивом, кисеоник црвеном а [[хлор]] зеленом бојом.]]
Bizmut-sulfid, [[Bizmut(III)-sulfid|{{chem|Bi|2|S|3}}]] javlja se u prirodi u sastavu ruda bizmuta.<ref name="introstudy" /> Također se proizvodi kombinacijom istopljenog bizmuta i [[sumpor]]a.<ref name="g559" />
[[Бизмут-оксихлорид]] (-{BiOCl}-, види слику десно) и [[бизмут-оксинитрат]] (-{BiONO}-<sub>3</sub>) стехиометријски се појављују као једноставне анјонске соли катјона бизмута(-{III}-) (-{BiO}-<sup>+</sup>) а који се обично јавља у течним бизмутовим једињењима. Међутим, у случају -{BiOCl}-, кристалне соли граде структуру наизменичних слојева атома -{Bi}-, -{O}- и -{Cl}-, где је сваки атом кисеоника наслоњен на четири атома бизмута у суседним слојевима. Ово минерално једињење се користи као пигмент и у [[козметика|козметици]].<ref name="k184">[[#Kruger|Krüger]], str. 184.</ref>
 
=== Бизмутини и бизмутиди ===
[[Datoteka:MatlockiteStructure.png|thumb|desno|Struktura bizmut-oksihlorida (BiOCl) (mineral [[bizmoklit]]). Atomi bizmuta prikazani su sivom, kisik crvenom a [[hlor]] zelenom bojom.]]
За разлику од лакших чланова [[15. група хемијских елемената|15. групе елемената]] као што су [[азот]], [[фосфор]] и арсен, а слично као његов претходник из исте 15. групе, [[антимон]], бизмут не гради стабилне хидриде. Бизмут-хидрид, [[бизмутин]] ({{chem|BiH|3}}) јесте ендотермско једињење које се спонтано распада на собној температури. Стабилан је само на температури испод −60&nbsp;°-{C}-.<ref name="norman1" /> Бизмутиди су међуметална једињења између бизмута и других метала.
[[Bizmut-oksihlorid]] (BiOCl, vidi sliku desno) i [[bizmut-oksinitrat]] (BiONO<sub>3</sub>) stehiometrijski se pojavljuju kao jednostavne anionske soli kationa bizmuta(III) (BiO<sup>+</sup>) a koji se obično javlja u tečnim bizmutovim spojevima. Međutim, u slučaju BiOCl, kristalne soli grade strukturu naizmjeničnih slojeva atoma Bi, O i Cl, gdje svaki atom kisika je naslonjen na četiri atoma bizmuta u susjednim slojevima. Ovaj mineralni spoj se koristi kao pigment i u [[kozmetika|kozmetici]].<ref name="k184">[[#Kruger|Krüger]], str. 184.</ref>
 
Године 2014. научници су открили да натријум-бизмутид може да постоји у облику материје назване ''тродимензионални тополошки Дираков полуметал'' (-{3DTDS}-) који поседује тродимензионалне Диракове [[фермион]]е на једном месту. Он је природна, тродимензионална супротност [[графен]]у са сличном мобилношћу и брзином електрона. И графен и тополошки изолатор (попут оних у -{3DTDS}-) су кристални материјали који електрично изолирају своју унутрашњост, али проводе електрицитет својом површином, омогућавајући да функционирају као [[транзистор]]и и друге електронске компоненте. Иако је натријум-бизмутид ({{chem|Na|3|Bi}}) исувише нестабилан да се користи у уређајима без претходног ''пакирања'', он може да демонстрира потенцијалну сврху кориштења -{3DTDS}- система, који нуде одређену ефикасности и производне предности над равним графеном у полупроводницима и спинтроничним апликацијама.<ref name="k1401" /><ref name="doi1126" />
=== Bizmutini i bizmutidi ===
Za razliku od lakših članova [[15. grupa hemijskih elemenata|15. grupe elemenata]] kao što su [[dušik]], [[fosfor]] i arsen, a slično kao njegov prethodnik iz iste 15. grupe, [[antimon]], bizmut ne gradi stabilne hidride. Bizmut-hidrid, [[bizmutin]] ({{chem|BiH|3}}) jeste endotermski spoj koji se spontano raspada na sobnoj temperaturi. Stabilan je samo na temperaturi ispod −60&nbsp;°C.<ref name="norman1" /> Bizmutidi su međumetalni spojevi između bizmuta i drugih metala.
 
=== Халиди ===
Godine 2014. naučnici su otkrili da natrij-bizmutid može postojati u obliku materije nazvane ''trodimenzionalni topološki Diracov polumetal'' (3DTDS) koji posjeduje trodimenzionalne Diracove [[fermion]]e na okupu. On je prirodna, trodimenzionalna suprotnost [[grafen]]u sa sličnom mobilnošću i brzinom elektrona. I grafen i topološki izolator (poput onih u 3DTDS) su kristalni materijali koji električki izoliraju svoju unutrašnjost ali provode elektricitet svojom površinom, omogućavajući da funkcioniraju kao [[tranzistor]]i i druge elektronske komponente. Iako je natrij-bizmutid ({{chem|Na|3|Bi}}) isuviše nestabilan da se koristi u uređajima bez prethodnog ''pakiranja'', on može demonstrirati potencijalnu svrhu korištenja 3DTDS sistema, koji nude određenu efikasnosti i proizvodne prednosti nad ravnim grafenom u poluprovodnicima i spintroničkim aplikacijama.<ref name="k1401" /><ref name="doi1126" />
Халиди бизмута у нижим оксидацијским стањима имају веома необичне структуре. Оно што се првобитно сматрало за бизмут(-{I}-)-хлорид, -{BiCl}-, показало се да је заправо комплексно једињење које се састоји од -{Bi}-{{su|b=9|p=5+}} катјона и -{BiCl}-{{su|b=5|p=2−}} и -{Bi{{su|b=2}}Cl{{su|b=8|p=2−}}}- анјона.<ref name="norman1" /><ref name="gillespie1" /> Катјон -{Bi}-{{su|b=9|p=5+}} има неправилну [[Тригонална призма|тригоналну призматску]] молекуларну геометрију са три врха, а такође је откривен и у {{chem|Bi|10|Hf|3|Cl|18}}, који се добија редукцијом мешавине [[hafnijum(IV)-hlorid|хафнијум(-{IV}-)-хлорида]] и [[Bizmut hlorid|бизмут-хлорида]] са елементарним бизмутом, а има структуру {{chem|[Bi|+|] [Bi|9|5+|] [HfCl|6|2-|]|3}}.<ref name="norman1" />{{rp|50}} Познати су и други полиатомски катјони бизмута, попут -{Bi}-{{su|b=8|p=2+}}, који је доказан у једињењу {{chem|Bi|8|(AlCl|4|)|2}}.<ref name="gillespie1" /> Бизмут такође гради и бромиде са ниском валенцом који су исте структуре као „-{BiCl}-”. Постоји и ''прави'' монојодид, -{BiI}-, који садржи ланац {{chem|Bi|4|I|4}} јединица. -{BiI}- се распада при загревању на тријојид, [[Bizmut(III)-jodid|{{chem|BiI|3}}]], и елементарни бизмут. Постоји и монобромид исте структуре.<ref name="norman1" />
 
UУ oksidacijskomоксидацијском stanjuстању +3, bizmutбизмут gradiгради trihalideтрихалиде saса svimсвим halogenimaхалогенима: [[Bizmut-trifluorid|{{chem|BiF|3}}]], [[Bizmut(III)-hlorid|{{chem|BiCl|3}}]], [[Bizmut-tribromid|{{chem|BiBr|3}}]] iи [[Bizmut(III) jodid|{{chem|BiI|3}}]]. SviСви odод njihњих osimосим {{chem|BiF|3}} seсе [[Hidroliza|hidrolizirajuхидролизују]] vodomводом.<ref name="norman1" />
=== Halidi ===
Halidi bizmuta u nižim oksidacijskim stanjima imaju veoma neobične strukture. Ono što se prvobitno smatralo za bizmut(I)-hlorid, BiCl, pokazalo se da je zapravo kompleksni spoj koji se sastoji iz Bi{{su|b=9|p=5+}} kationa i BiCl{{su|b=5|p=2−}} i Bi{{su|b=2}}Cl{{su|b=8|p=2−}} aniona.<ref name="norman1" /><ref name="gillespie1" /> Kation Bi{{su|b=9|p=5+}} ima nepravilnu [[Trigonalna prizma|trigonalnu prizmatsku]] molekularnu geometriju sa tri vrha, a također je otkrivena i u {{chem|Bi|10|Hf|3|Cl|18}}, koji se dobija redukcijom mješavine [[hafnij(IV)-hlorid]]a i [[bizmut-hlorid]]a sa elementarnim bizmutom, a ima strukturu {{chem|[Bi|+|] [Bi|9|5+|] [HfCl|6|2-|]|3}}.<ref name="norman1" />{{rp|50}} Poznati su i drugi poliatomski kationi bizmuta, poput Bi{{su|b=8|p=2+}}, koji je dokazan u spoju {{chem|Bi|8|(AlCl|4|)|2}}.<ref name="gillespie1" /> Bizmut također grad i bromide sa niskom valencom koji su iste strukture kao "BiCl". Postoji i ''pravi'' monojodid, BiI, koji sadrži lanac {{chem|Bi|4|I|4}} jedinica. BiI se raspada pri zagrijavanju na trijojid, [[Bizmut(III)-jodid|{{chem|BiI|3}}]], i elementarni bizmut. Postoji i monobromid iste strukture.<ref name="norman1" />
U oksidacijskom stanju +3, bizmut gradi trihalide sa svim halogenima: [[Bizmut-trifluorid|{{chem|BiF|3}}]], [[Bizmut(III)-hlorid|{{chem|BiCl|3}}]], [[Bizmut-tribromid|{{chem|BiBr|3}}]] i [[Bizmut(III) jodid|{{chem|BiI|3}}]]. Svi od njih osim {{chem|BiF|3}} se [[Hidroliza|hidroliziraju]] vodom.<ref name="norman1" />
 
[[Bizmut hlorid|Бизмут(-{III)}-hlorid) хлорид|]] reagiraреагује saса [[hlorovodikхлороводоник]]omом uу rastvoruраствору [[eterЕтар (хемија)|етра]]a dajućiдајући kiselinuкиселину {{chem|HBiCl|4}}.<ref name="s8" />
 
OksidacijskoОксидацијско stanjeстање +5 javljaјавља seсе mnogoмного rjeđeређе. JedanЈедно odод takvihтаквих spojevaједињења jeје [[Bizmut-pentafluorid|{{chem|BiF|5}}]], vrloврло snažnoснажно oksidativnoоксидативно iи fluorizativnoфлуоризативно sredstvoсредство. TakođerТакође onоно jeје iи jakјак primalacпрималац fluoridaфлуорида, reagiraреагује saса [[ksenonксенон-tetrafluoridтетрафлуорид]]omом dajućiдајући kationкатјон {{chem|XeF|3|+}}:<ref name="s8" />
: {{chem|BiF|5}} + {{chem|XeF|4}} → {{chem|XeF|3|+|BiF|6|-}}
-->
 
=== DrugiДруги joniјони ===
UУ [[vodaвода|vodenimводеним]] rastvorimaрастворима, uу uslovimaусловима prisustvaприсуства jakihјаких kiselinaкиселина jonјон -{Bi}-{{su|p=3+}} се отапараствара градећи јон са водом {{chem|Bi(H|2|O)|8|3+}}.<ref name="Persson2010" />. PriПри [[pH vrednost|-{pH}-]] > 0 постоје полинуклеарне врсте, међу којакојима се најважнијинајважнијим сматра октаедарски комплекс [{{chem|Bi|6|O|4|(OH)|4}}]{{su|p=6+}}.<ref name="NäslundPersson2000" />
 
== Референце ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Бизмут